Prof. dr Alek Račić, doktor koji se zalaže za revitalizaciju instituta “Torlak” i proizvodnju domaćih imunizacionih sredstava, rekao je da nije siguran u pouzdanost brzih testova na koronavirus jer je u pitanju novi izazivač, a u medicini je poznato da je u slučaju novog izazivača potreban najmanje polugodišnji rad na njemu da bi njegovo testiranje bilo uspešno. Ipak, zbog stanja u kom se zdravstvo nalazi zbog velikog broja obolelih, brzo testiranje je sasvim opravdano.
U svetu je od korona virusa obolelo preko 900.000 ljudi, preminulo je skoro 50.000 ljudi, a oporavilo se oko 200.000 zaraženih. Tokom poslednjih nedelja Amerika je postala novo žarište virusa COVID 19. Brzim testiranjem Amerika pokušava da obuzda pandemiju, Pouzdani testovi jesu najrazumnija mera, barem za usporavanje daljeg širenja virusa jer se pomoću brzih testova mogu identifikovati zaražene osobe i učestalost zaraženih na jednom mestu. To je jedini način da se zaraženi stave pod karantin bilo da je to u medicinskoj ustanovi ili u kućnoj izolaciji, a koliko je masovno testiranje efikasno i koliko su američki brzi testovi pouzdani pitali smo prof. dr Aleka Račića, doktora koji se zalaže za revitalizaciju instituta “Torlak” i proizvodnju domaćih imunizacionih sredstava”.
Kada dođe do akutnog talasa infekcija, čak i u dobro razvijenim zemljama medicinske ustanove i laboratorije brzo dostižu granice kapaciteta. Stoga se brzi test mora ograničiti na zaista sumnjive slučajeve. Generalno testiranje stanovništva nije moguće, a ni razumno. Prema trenutnoj proceni, samo boravak u rizičnom području nije dovoljan da bi se opravdao test. I nisu svi kojima curi nos ili kašlju zaraženi virusom korona. Međutim, onaj ko ima znakove virusne pneumonije „nejasnog uzroka“, ko ima upadljive simptome kao što su kašalj, groznica i nedostatak daha, a imao je kontakt sa zaraženom osobom ili je bio u posebno pogođenom području spada u slučajeve za koje se osnovano sumnja da su zaraženi novim virusom. Konačno, lekar odlučuje da li se radi test na koronavirus.
