Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliki petak, dan koji je simbol stradanja i raspeća Isusa Hrista. Ovaj je dan najtužniji dan u hrišćanstvu, gde se miruje, tihuje i poštuje post. U skladu sa verovanjem da je u petak Isus Hrist nemilosrdno odveden i razapet na krstu, pod tiranijom rimskog prokuratora Pontija Pilata, toga dana je verujući narod ispratio Sina Božijeg.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliki petak, dan koji simbolizuje stradanje i raspeće Isusa Hrista. Ovaj je dan najtužniji dan u hrišćanstvu, gde se miruje, tihuje i poštuje post. U skladu sa verovanjem da je u petak Isus Hrist nemilosrdno odveden i razapet na krstu, pod tiranijom rimskog prokuratora Pontija Pilata, toga dana je verujući narod ispratio Sina Božijeg. Isus Hrist je svojim jedinstvenim putem usmeravao narod ka dobroti i praštanju. Legende i verovanja kazuju kako je oko sebe imao 12 učenika, to su bili apostoli, sasvim obični ljudi koji su svoje postojanje upotrebili kroz Boga i kroz ljubav. Pre tragičnog i stradalničkog mučenja našeg sina Božijeg, Isusa Hrista, održala se tajna večera. Sliku je 15 vekova kasnije stvorio čuveni srednjovekovni slikar Leonardo Da Vinči, a prikazao je proročke misli Isusove i stvarnost koja se i dogodila. Naime, Isus Hrist je naslikan kako sedi pokraj Jude i kako obojica uzimaju isto parče hleba, dok je svima ostalima pogled usmeren ka drugom mestu. Ispred Jude je posuta so koja označava njegovu zlu narav i izdajništvo.
Isus Hrist je veličanstveno podneo sve muke i uzvikivao dok je krvario na krstu – Oprosti im Bože, ne znaju šta čine. Ovo je ključna rečenica i misao svakog hrišćanskog vernika, da je oproštaj veličina koju moramo nositi u sebi kada nas život stavi u nemilost i teško stanje. Tome nas uče stradanje Isusuovo i Uskršnji praznici vekovima unazad. Iskušenje je zlo, grehovi su svuda oko nas, a Hrist nas je učio svojim primerom da samo ljubavlju i širokim zagrljajem možemo biti primljeni u Carstvo nebesko. Zato se Uskrs slavi u nedelju, dva dana nakon Velikog petka. Tada se proslavlja praznik kada je Sin Božiji, Isus Hrist vaskrsnut, dan kada je oživeo.
Običaji koji se sprovode na Veliki petak su vekovima isti. Ovoga dana je crveno slovo u crkvenom kalendaru. Farbanje jaja se obavlja na Veliki četvrtak ili najkasnije u Veliki petak, u krugu porodice. Prema verovanju, Marija Magdalena je došla u Rim i stigla je do cara Tiberija, a na poklon mu je donela korpu sa jajima. Car nije verovao u Vaskrsnuće Isusovo te je rekao da bi jaja promenila boju i postala crvena, ako je istina da je Isus ustao iz mrtvih. Marija Magdalena je na to odgovorila – Hristos Vaskrse, a sva jaja u korpi su postala crvena. Zato se tradicija već vekovima održava i jaja se farbaju u crveno, a ostale boje su manje važne. Jedno crveno jaje se sačuva ostavi do sledećeg Uskrsa kao čuvarkuća. Deca se raduju farbanju jaja, a za njih je posebno zanimljivo što se jaja sakrivaju po baštama i dvorištu, u travi i u cveću, kako bi se deca radosno igrala u nedelju i pronašla jaja i radovala se tokom Uskršnjeg praznovanja, sa svojim roditelljima, bakama, dekama i ostalim članovima porodice.
