Naši sugrađani stariji od 65 godina zatvoreni su u kućama bez zdrave pijaće vode, a kada izađu da prošetaju uskraćeni su za čist vazduh.
Najstariji stanovnici Srbije dane provode u izolaciji. Najpre nisu mogli da napuštaju svoje domove uopšte, potom je ta mera ublažena i omogućeno im je da jednom nedeljno idu u nabavku, a potom im je omogućeno i da određenim danima u nedelji izađu da prošetaju. Naš sugrađanin, Dragan Kalaba, koji pripada kategoriji starijih kojima je kretanje ograničeno ističe da to ograničenje nije dobro za hronične bolesnike, kojima je fizička aktivnost preporučena zbog njihovog stanja. Ograničenje kretanja za njega pored ovoga predstavlja problem i zbog toga što ne može da poseti svoju kuću na selu.
Stariji od 65 godina nisu napuštali svoje domove, sem izlazaka u kupovinu potrepština, 34 dana. Dragan se obradovao vestima da penzioneri mogu da izađu u šetnju, ali oduševljenje je već prilikom prvog izlaska iz kuće nestalo jer u našem gradu ta šetnja zbog neprijatnih mirisa nije moguća. Stanovnicima našeg grada maska ne treba samo zbog koronavirusa nego i zbog neprijatnih mirisa koji dolaze iz kafilerije.
Pored problema sa kafilerijom, građani Zrenjanina imaju problem i sa vodom. Već 16 godina na snazi je zabrana upotrebe vode za piće. Po ugovoru koji je potpisan 2015. godine Zrenjaninci su najkasnije za 8 meseci od tada trebali da dobiju zdravu pijaću vodu. Međutim, to se do dan danas nije dogodilo. Iako sada gradska vlast govori da je voda za piće ispravna Dragan se, kao i većina naših sugrađana, sa tim ne slaže napominjući da se u vodi suviše oseća hlor što sigurno ne može biti niti ispravno niti zdravo.
Dragan ne pripada kategoriji penzionera koji su dobili pakete pomoći, ali je od svojih prijatelja čuo mnoštvo pritužbi i kada je u pitanju vrednost paketa i kada je u pitanju njihova isporuka koju su pojedini morali i da zahtevaju nekoliko puta dok im paket konačno nije dostavljen.
Pritužbi na dodeljene pakete pomoći je pregršt, penzioneri se osećaju poniženo i posramljeno, a nakon emitovanja našeg priloga o nezadovoljstvu penzionera i sadržini tih paketa stigla je najava iz kabineta gradonačelnika Zrenjanina Čedomira Janjića o pripremi još jednog kontigenta paketa pomoći za penzionere i socijalno ugrožene. Kako nezvanično saznajemo, ti paketi biće od prethodnih bogatiji samo za dva artikla, a zajednička vrednost oba paketa i dalje neće biti ni približna vrednosti paketa koji su podeljeni u drugim gradovima i opštinama.
Dragan se seća vremena kada je Zrenjain bio privredni gigant i kada je bio jedan od najjačih privrednih gradova ne samo u regionu, nego i šire i vremena kada su se na svim kontinentima nalazili poneki proizvodi iz našeg grada. Sve je to propalo i danas u Zrenjaninu gotovo da nema fabrike u kojoj ljudi ne rade kao robovi.
O tome kakav je Zrenjanin bio industrijski centar i o tome kako je privreda cvetala u našem gradu mogu da posvedoče naši stari dok ćemo mi svojoj deci moći da pričamo o tome kako je kriminalnim radnjama, malverzacijama i otimanjem ta privreda uništena do temelja. Od grada koji je bio vodeći u regionu došli smo do grada u kom penzioneri zatvoreni u svojim domovima nemaju zdravu pijaću vodu, a to malo vremena što im je dozvoljeno da izađu iz kuća, ne mogu šetati jer ih guši neprijatan miris iz kafilerije, a vlast im deli ponižavajuće pakete pomoći da bi im pokazala kako navodno vodi brigu o njima dok je ustvari samo reč o prikupljanju jeftinih političkih poena i protivpravnom pribavljanju novca za sebe i svoje poslušnike.
