Ministar finansija Siniša Mali učestvovao je u ministarskom dijalogu između ministara ekonomije i finansija država članica Evropske unije, Zapadnog Balkana i Turske, a sastanku su prisustvovali i predstavnici Evropske komisije i Evropske centralne banke.
Tom prilikom su predstavljeni programi ekonomskih reformi, a glavna tema je bila saniranje ekonomskih posledica pandemije koronavirusa. Mali je naveo da se Srbija bori protiv negativnih posledica aktuelne krize, i podsetio na to da je naša zemlja po ko zna koji put dobila velike pohvale za ekonomske reforme, posebno za rezultate iz 2019. godine i mere koje se sprovode.
Ovu krizu smo dočekali sa zdravim javnim finansijama i dovoljno novca u budžetu. Imamo visoke devizne rezerve, a četiri godine smo imali suficit u budžetu. Sada smo preduzeli mere i izdvojili 5,1 milijardu evra za pomoć privredi i građanima, napomenuo je ministar.
On je istakao da je Srbija od svih zemalja koje su danas predstavile svoje programe pokazala da smo ubedljivo najozbiljniji, zbog čega očekuje odlične rezultate do kraja ove godine. Kao što je i Evropska komisija rekla, ova kriza će najmanje loše uticati na Srbiju. Očekuje se najbolja stopa rasta do kraja godine, a podsetiću na to da smo na kraju prvog kvartala imali stopu rasta od 5 odsto BDP-a, dok je evrozona pala 3,3 odsto. Ostale zemlje su daleko iza nas, rekao je Mali. Ministar je zaključio da nam ovi rezultati daju vetar u leđa i pravo da kažemo da očekujemo najbolji rezultat od svih zemalja ne samo u regionu, već i u Evropi.
Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković izrazila je zadovoljstvo ocenom da je NBS i u 2019. godini sprovodila monetarnu politiku u skladu sa režimom inflacije. Inflacija u Srbiji je niska i stabilna sedmu godinu zaredom, što je konkretna potvrda da je naša monetarna politika odgovarajuća, navela je Tabaković.
Ona je podsetila na to da je drastično smanjeno učešće problematičnih kredita, da su znatno povoljniji uslovi poslovanja, a da je evidentan i zdrav rast kreditne aktivnosti. Srbija i EU postigle su dogovor o šest preporuka, koje se tiču dodatnog ublažavanja negativnog uticaja širenja koronavirusa na rast i zaposlenost putem adekvatnih diskrecionih mera fiskalne politike, podrške ekonomskog oporavka kroz povećanje kapitalne potrošnje usmerene na rast, u smislu povećanog udela potrošnje u BDP-u u 2020. godini, kao i na srednjoročnom planu. Takođe, dogovor je postignut i u poboljšanju upravljanja preduzećima u državnom vlasništvu, između ostalog putem restrukturiranja.
Preporuke su usmerene i na pomno praćenje izazova po finansijsku stabilnost, koji su rezultat pandemije koronavirusa i preduzimanje adekvatnih mera, obezbeđivanje delotvorne, transparentne i nediskriminatorne podrške pogođenim preduzećima, preduzimanje mera za očuvanje zaposlenosti posredstvom kratkoročnih programa i delotvornih mera aktivne politike tržišta rada, kao i poboljšanje socijalnih transfera kako bi se omogućila adekvatna podrška licima sa niskim prihodima, koja su u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti, navodi se u saopštenju Ministarstva finansija.
EK pohvalila Srbiju za reforme i preduzete ekonomske mere.
