ISTRAŽUJEMO: Da li će zbog suše ove godine ratari morati da preoru njive sa pšenicom?
Marius Živojin iz Sutjeske bavi se ratarstvom, uzgaja pšenicu, kukuruz i suncokret i tim radom izdržava svoju porodicu. Kako i sam kaže, stanje u poljoprivredi je jako teško jer su se cene pšenice, kukuruza i nafte promenile, a država ne samo da nije vodila računa o cenama od značaja za poljoprivrednu proizvodnju nego je obesmislila i subvencije smanjivši ih sa 12.000 na 4.000 dinara.
Sa našim sagovornikom smo razgovarali o tome šta seje i sa kakvim se problemima susreće. Ističe da je najveći problem suša. Ministarstvo zaštite životne sredine nedavno je obavestilo javnost da je u skladu sa Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije, počelo izradu Nacrta nacionalnog plana za borbu protiv dezertifikacije i degradacije zemljišta i ublažavanje posledica suša, ali čini se da taj plan dolazi kasno jer je suša uništila useve i poljoprivrednici se nose mišlju da posejano uzoru i da poseju nešto drugo.
Na pitanje da li država dovoljno brine o poljoprivrednicima Marijusov odgovor je, kao i odgovori drugih poljoprivrednih proizvođača, veoma jasan.
Neizvesnost je ono što poljoprivrednicima stvara najveće glavobolje, a to što unapred ne znaju otkupne cene žitarica stvara im problem u planiranju dalje poljoprivredne proizvodnje. Upravo tu neizvesnost bi Marius uklonio, kada bi za to imao priliku, a i subvencije bi vratio na raniji, viši iznos.
Najveći profit od poljoprivredne proizvodnje ne ubiru oni koji svakodnevno vredno rade na svojim njivama nego oni koji se bave poslovima usko vezanim za poljoprivredu.
Poljoprivrednici, poput našeg sagovornika, bore se svakog dana za opstanak svog gazdinstva i vrednim radom i ogromnim trudom izdržavaju svoje porodice, a država, sa druge strane, o njima izrazito malo vodi računa i umesto da im, u njihovim nastojanjima da podignu poljoprivredu na noge, pomogne ona im smanjuje subvencije i postavlja tržišne uslove u kojima ne mogu opstati.
