Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik posvećen Vaznesenju Gospodnjem, u narodu poznat kao Spasovdan.
Spasovdan je jedan od deset praznika posvećenih Gospodu Isusu Hristu, koji se obeležava 40 dana posle Vaskrsa, a deset dana pre Svetih Trojica (Duhova) i uvek je u četvrtak.
Vaznesenje Gospodnje je sećanje na dan kada se Isus Hristos četrdeseti dan posle vaskrsenja poslednji put javio svojim učenicima – dvanaestorici apostola i uzneo (vazneo) na nebo, i „seo s desne strane Boga“. Po hrišćanskom verovanju, vaskresenjem je Gospod pokazao da je jači od smrti i 40. dana od vaskrsenja njegovi su se učenici nalazili za trpezom. Tog dana im se Hristos ponovo javio i rekao: „Idite po svemu svetu i propovedajte jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen“.
Tako su apostoli proneli vest o Isusovom čudu u svet i tako počeli da spasavaju čovečanstvo – odatle naziv Spasovdan. Jedan od običaja na Spasovdan je da se ujutru ne jede ništa dok se ne okuse jagode.
Čuveni Dušanov zakonik obnarodovan je 1349. na Spasovdan, na isti dan i dopunjen pet godina kasnije. Osim kao stočarski i ratarski praznik, slavi se i kao krsna slava ali i zavetina za čitavo selo.
Beograd je za gradsku slavu uzeo Spasovdan u spomen na 1403. godinu kada ga je despot Stefan Lazarević proglasio prestonicom Srbije.Skromnom litijom oko crkve slava je obnovljena 1992. godine. Godinu dana kasnije, ulicama Beograda prošla je spasovdanska litija, prvi put posle 46 godina.
U crkvenom kalendaru Spasovdan je obeležen crvenim slovom i spada u red zapovednih praznika, koji slave svi vernici.
Sveradosnim vaskršnjim pozdravom „Hristos vaskrse – vaistinu vaskrse“ pravoslavni vernici pozdravljaju se sve do Spasovdana.
Inače, ko Spasovdan slavi kao krsnu slavu na trpezi treba da se nađe jagnje i sprema se cicvara. Naši stari nisu pili mleko od Nove godine do Spasovdana. Takođe su verovali da na taj dan muškarci ne treba da se briju, žene da se umivaju, a deca da se kupaju, pa to nisu tog dana ni činili.
Na Spasovdan nikako ne valja spavati preko dana da se ne bi dremalo čitave godine. Na taj dan bogatiji su posle odlaska u crkvu pozivali goste na ručak, a manje imućni su nastavljali druženje ispred crkve gde se narod okupljao i veselio.
