Mi smo bili krivi za Jugoslaviju, a istovremeno smo bili žrtve Jugoslavije i nije ni moglo bolje i drugačije da se završi, rekao je Dragoslav Bokan.
Raspad Jugoslavije svi jugoslovenski narodi, osim Srba, dočekali su spremno. Budili su se razni neostvareni nacionalni programi i tražile teritorije koje im nikada nisu pripadale. Svi su stvarali svoje nacionalne države i izgledalo je da su svi tretirali zajedničku državu kao privremeni projekat. Zašto su Srbi bili dezorijentisani i kolika je odgovornost srpske elite zbog takvog stanja naroda kojem pripadaju?
Skoro svaki zaseok u Srbiji ima stratište u kojem su zakopani uglavnom civili, žrtve komunističkog režima, ubijene bez suđenja. Ovo tužno poglavlje istorije Srbije počelo je septembra 1944. a tek 65 godina kasnije država je smogla snage da, dosta stidljivo, uspostavi „Državnu komisiju za pronalaženje i obeležavanje svih tajnih grobnica u kojima se nalaze posmrtni ostaci streljanih posle 12. septembra 1944. godine” čiji je zadatak da utvrdi tačan broj žrtava i popiše ove grobnice. Komisiju je Vlada Srbije osnovala 9. jula 2009, a tek 29. aprila 2010. godine, Vlada je donela odluku o skidanju oznake poverljivosti sa spiskova osoba streljanih bez suđenja. Prema dokumentima do kojih je došla Komisija, streljanja su bila planska, po direktivama i odlukama tadašnjeg vojnog i partijskog vrha uz postojanje detaljnih spiskova političkih i klasnih neprijatelja koje treba likvidirati. Razlozi zbog kojih su partizanske jedinice, kako je Komisija utvrdila, bez suđenja streljale ljude i bacale tela u neobeležene grobnice uglavnom su bili ideološki.
