U Gornjem Dragaljevcu kod Bijeljine domaćin Ilija Lazić uzgaja heljdu, koja odlično uspeva na zemljištima slabije plodnosti u odnosu na žitarice. Nakon proizvodnog ciklusa koji traje samo tri meseca, heljda u ovom kraju da prinos od 100 pa do 120 kilograma zrna po dunumu. Za kvalitetno heljdino brašno tretmana, pa ni đubrenja na njivama nema.
Već osam godina na imanju Lazića u Gornjem Dragaljevcu odomaćila se heljda, neobična ali u svakom smislu korisna kultura, koja gotovo da nije zastupljena na semberskim oranicama. “Heljdino brašno sam” priča domaćin Ilija “i ranije kupovao”, a tokom stalnih poseta sajamskim manifestacijama čuo je kaže da ova biljka izuzetno dobro medi, a s obzirom da drži i pčele, bio je to, ističe, i razlog više da se upusti u ovaj posao, pa godišnje heljdom zaseje oko 70 dunuma zemlje.
Smenjuju se na njivama Lazića pšenica i heljda, koja pokazalo se veoma dobro obnavlja zemljište. Preveliku vlagu ali i sušu ova biljka ne podnosi. Prija joj umerena vlažnost zemljišta te izdignuti proplanci ovog kraja.
Na jednoj od parcela heljda je u punom cvatu, proizvodni proces od momenta setve, pa do zrenja i žetve traje svega tri meseca.
Heljda po jednom dunumu da prinos od oko 120 kilograma zrna, veći deo roda kaže Ilija proda u zrnu, a dio samelje na obližnjoj vodenici u Magnojeviću, jer potražnja za heljdinim brašnom ne jenjava.
