Lisice u potrazi za hranom neretko borave pored kontejnera ispred zgrada i u Šećeranskom parku. Nadležni negiraju svoju odgovornost za to, a problem se ne rešava.
Stanovnici Šećerane već duže vreme bore se sa pojavom lisica i šakala u tom kraju. Kako kažu, lisice prebivaju u napuštenoj Šećerani i odatle, u potrazi za hranom, dolaze do kontejnera, do stambenih zgrada i do Šećeranskog parka. Zrenjaninci koji se kreću ovim krajem imaju određenu dozu straha zbog većeg broja lisica i pre svega, zbog bezbednosti svojih bližnjih, brine ih to da su možda i zaražene besnilom. Od nadležnih, kako kažu, pomoći nema, jer odgovornost prebacuju jedni na druge, a problem niko ne rešava.
Ivan Hirman, dugogodišnji je stanovnik naselja Šećerana. Kaže da je problema sa lisicama bilo i ranije, ali da ih nikada nije bilo u ovolikom broju i da nikada nisu prilazile toliko blizu ljudima.
Stari lovac, Nemanja Bogojević kaže da se lisica boji jer se ne zna da li je neka besna. Deca ne znaju za strah pa hrabro kažu da se lisica ne boje, ali su ipak tokom igre oprezna i ukoliko im neka lisica priđe dečaci i devojčice odlaze na drugo mesto. Stariji stanovnici Šećerane kažu da se ne plaše lisica zbog sebe nego zbog svojih unučića i ističu da se po ovom naselju lisice slobodno šetaju svakog dana.
Deca treba sloboodno i bezbedno da se igraju na igralištu, na klupama bez bojazni treba u prirodi da uživaju penzioneri, a u parku sportom treba da se bave rekreativci i sve to bez straha od lisica. To u Šećeranskom parku nije moguće. Dok predstavnici nadležnih institucija prebacuju odgovornost i prebacuju nadležnost jedni na druge ne rešavajući problem stanovnici u naselju Šećerana šetaju samo po danu i uvek se obazirući oko sebe iz straha da se ne pojavi neka lisica. Nadamo se da će se rešenje za problem lisica u ovom parku naći pre nego što dođe do nekog nemilog slučaja koji će imati posledice veće od bežanja i nekoliko nestalih kokošaka.
