Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije saopštio je danas da se navršava punih 25 godina od jednog od najtužnijih događaja u modernoj istoriji kada je tokom vojne akcije „Oluja“ proterano više od 250.000 pripadnika srpskog naroda iz krajeva u Hrvatskoj, u kojima su vekovima živeli.
Danas se navršava 25 godina od vojne akcije „Oluja“. Ovo je dan za sećanje i tugu, za parastose i paljenje sveća i tugovanje za više od 1.700 poginulih i nestalih, pri čemu je i danas nepoznata sudbina njih 770 i ne zna se gde im je grob.
Ratovi devedesetih godina prošlog veka na prostoru nekadašnje Jugoslavije doveli su do velikog talasa izbeglica iz krajeva bivše SFRJ u Srbiju. Utočište, sigurnost i novi život potražilo je približno 618.000 Srba iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, a nakon bombardovanja 1999. godine i više od 200.000 interno raseljenih sa Kosova i Metohije. I posle četvrt veka, nije se mnogo odmaklo u uspostavljanju klime poverenja, pre svega zbog činjenice da se Srbima proteranim iz Hrvatske ni posle toliko godina ne priznaju njihova imovinska i druga prava, a onaj mali broj njih koji se vratio, živi u atmosferi nacionalne netrpeljivosti. Uprkos tome što Srbi u Hrvatskoj danas imaju i svoje predstavnike u Vladi i Saboru, ostali su nerešeni brojni problemi – nije obnovljena uništena imovina i nije vraćeno oduzeto poljoprivredno zemljište srpskim vlasnicima. Takođe, Hrvatska nije sprovela Ustavni zakon o pravima nacionalnih manjina kojim se Srbima garantuje proporcionalna zastupljenost i zapošljavanje u organima državne uprave, policiji, pravosuđu i drugim javnim institucijama i nisu isplaćene penzije.
Komesarijat za izbeglice i migracije je svih ovih godina radio kako na stambenom zbrinjavanju tako i ekonomskom osnaživanju izbeglica i interno raseljernih lica. Država Srbija je najpre prihvatila više od 60.000 ljudi u 700 kolektivnih centara, koji su danas svi osim jednog zatvoreni, da bi tokom godina stambeno zbrinula 22.330 porodica i ekonomski osnažila dodatnih 21.000 porodica, iz budžeta Republike i obezbeđenih donatorskih sredstava. Kroz Regionalni stambeni program, koji je u punom zamahu, do sada je krov nad glavom obezbeđen za više od 5.000 porodica, završene su zgrade u 33 lokalne samouprave a gradilišta su otvorena u još 20 opština i gradova.
Takođe, useljen je 1.361 stan, dodeljeno je 1.865 paketa građevinskog materijala, izgrađeno 290 montažnih kuća i kupljena su 1.344 seoska domaćinstva za izbeglice iz BiH i Hrvatske. Komesarijat za izbeglice i migracije se zahvaljuje svim donatorima i međunarodnim organizacijama na dodeljenim sredstvima za rešavanje stambenih potreba izbeglica. Međutim, Komesarijat ističe da se ne smeju zaboraviti nerešena otvorena pitanja koja otežavaju postizanje trajnih rešenja za izbegličku populaciju, kao i stambene potrebe i nerešena druga pitanja više od 200.000 interno raseljenih sa Kosova i Metohije.
Srbija smatra da nastavak aktivnosti na sprovođenju aneksa E i G Sporazuma o sukcesiji ima veliki prioritet, kao i ostale aktivnosti koje vode rešavanju izbegličkih problema i u tom smislu očekuje se dalja podrška međunarodne zajednice. Pomen žrtvama „Oluje“ biće održan u sredu, 5. avgusta, u 11 časova, u Crkvi svetog Marka u Beogradu kao i u mnogim mestima širom Srbije.
