Dobri prinosi uljane repice ove proizvodne sezone će sigurno zaintrigirati poljoprivrednike širom Srbije da ponovo razmisle o proizvodnji ove biljne kulture i ubace je u svoj plodored.
Kada govorimo o prinosima uljane repice oni su se ove sezone kretali u rasponu od 3 do 4,5 tone po hektaru ove proizvodne sezone. Benefiti ove biljne kulture u plodoredu su izuzetno veliki: donosi prvi novac poljoprivrednim proizvodjačima u sezoni, odličan je predusev kukuruzu koji je najzastupljeniji usev na našim parcelama, zemljište posle uljane repice ostaje bogato azotom, može se gajiti na svim tipovima zemljišta od ritova do peskova.
Setva ove biljne kulture može se obaviti mašinama za direktnu setvu bez predhodne obrade zemljištav, ali nekako se kroz prinos pokazalo da na našim terenima u koliko vremenske prilike dozvole bolje je odraditi neki od vidova predsetvene obrade, kao što su oranje, podrivanje u krajnjem slučaju tanjiranje.
Valjanje zemljište pre i posle setve se pokazalo kao agrotehnička mera koja ima odlične efekte na naicanje samih biljaka, jer ovom merom istovremeno omogućavamo da uložimo svo seme na istu dubinu i sačuvamo tako neophodnu vlagu za nicanje.
Kao dobra praksa u zemljama koje imaju dužu tradiciju gajenja ove biljne kulture se pokazalo prskanje „na crno“ odnosno zaštita od korova posle setve, a pre nicanja. Ova agrotehnička mera ima veliki značaj u početnim fazama porasta uljane repice, jer obezbedjuje dobar sklop koji može biti narušen velikim pritiskom korova, a kako struka kaže, u jesen se formira prinos uljane repice, a s proleća se samo čuva ono što smo ranije uradili.
Korovske bijke kao što su bulka, kamilica, pepeljuga, tatula, mrtva kopriva, palamda i razni tipovi dvornika imaju početno značajno brži porast od uljane repice i samim tim troše velike količine vode koja je repici preko potrebna u početnim fazama rasta. Obezbedite uslove da uljana repica ispolji svoj maksimalni potencijal izborom proverenog borca protiv korova.
