U Srbiji je pokrenuta kampanja “Ne pali strnjiku”, čiji je cilj zaustavljanja tog štetnog i zabranjenog načina uklanjanja žetvenih ostataka sa njiva, koji je veliki rizik po ljude i imovinu i koji nanosi velike štete poljoprivredi, životnoj sredini i prirodi.
Tri ministarstva – zaštite životne sredine, poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i unutrašnjih poslova, su uz podršku Globalnog fonda za životnu sredinu i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj pokrenula kampanju da se ne pali strnjika jer je to, kako su poručili nedozvoljen i visoko rizičan način uklanjanja žetvenih ostataka sa njiva. “U Srbiji je prošle godine evidentirano skoro 19.000 požara na otvorenom. Najviše je gorelo nisko rastinje, stradale su i šume, livade, voćnjaci, žitarice i vinogradi, Život je izgubilo 14 građana, povređeno ih je 40 i spaseno troje”, navedeno je u saopštenju Ministarstva zaštite životne sredine. Upravo o sprečavanju spaljivanja biljnog otpada na njivama i opasnostima od spaljivanja na radionici održanoj u Novom Sadu povodom početka kampanje „Ne pali strnjiku“ govorio je Stojan Milovac komandir vatrogasne stanice Novi Sad.
Paljenjem strnjike nanosi se šteta u poljoprivredi, visoka temperatura ubija korisne mikroorganizme i smanjuje plodnost zemlje, sadržaj humusa i uništava azot koji je potrebno potom nadoknaditi đubrenjem. Zagrevanjem zemljišta pri paljenju slame izgori i do tri tone humusa po hektaru, a za stvaranje centrimetra humusa potrebno je 100 godina, dok se paljenjem nepovratno izgubi, odnosno vraća u atmosferu, oko šest kilograma azota po toni slame. Umesto paljenja strnjišta poljoprivrednicima se po završetku žetve preporučuje ljuštenje strnjišta ili njegovo oranje na punu dubinu.
Ministarstvo zaštite životne sredine je ocenilo da je za prestanak ove zakonom zabranjene prakse koja se kvalifikuje kao krivično delo i za koji su predviđene visoke novčane kazne, potrebno i jačanje svesti o njenim štetnim posledicama.
