Srpska pravoslavna crkva danas slavi Preobraženje Gospodnje, praznik posvećen sećanju na događaj Hristovog preobraženja na gori Tavor kada je najavio svoje stradanje i slavu.
Preobraženje se u Pravoslavlju ubraja u 12 velikih Hristovih praznika. Slavi se na Istoku od VII veka. Zapadna crkva unela ga je u svoj kalendar tek 1457. godine, i to u slavu pobede hrišćanske vojske nad Turcima kod Beograda. Srpska pravoslavna crkva praznuje Preobraženje Gospodnje 19. avgusta i taj praznik posvećen je sećanju na Hristovo preobraženje na gori Tavor kada je najavio svoje stradanje i slavu.
Jednoga dana, treće godine svoje propovedi na zemlji, Isus povede apostole Petra, Jakova i Jovana i izađe s njima na goru Tavor da se moli Bogu. Dok se molio, njegovo se lice izmeni i zasija kao sunce, a haljine njegove postadoše sjajne i bele kao sneg. Tako se On preobrazi pred njima i pokaza deo svoje božanske slave. Pored Hrista ukazaše se Mojsije i Ilija i razgovarahu s njim o smrti koja ga čeka u Jerusalimu. Zatim se spusti jedan sjajan oblak i zakloni ih, „i gle, glas iz oblaka govoraše: ovo je moj ljubljeni sin, koji je po mojoj volji; njega slušajte.“ Kad apostoli čuše glas Božji, uplašiše se i padoše licem na zemlju. Isus im priđe, dodirnu ih i reče:“ustanite i ne bojte se!“ Kad podigoše oči, oblaka više nije bilo. Videše samoga Isusa koji je opet imao svoj običan izgled. I siđoše s gore“.
Na gori Tavoru, kao i na reci Jordanu tri godine ranije, Bog Otac potvrđuje da je Isus Sin Božji. Takođe pojavljivanje dvojice starozavetnih proroka, Mojsija i Ilije, kao Isusovih slugu, razbija jevrejsku zabludu da je Isus neki od proroka, već se On ovim predstavlja kao Car nad prorocima. Ovim je Gospod hteo da ojača veru svojih učenika kako u nastupjućim danima Njegovog stradanja ne bi otpali od Njega. On nije poveo sve apostole, već samo trojicu najljubljenijih, zato što je znao da će Ga Juda izdati, te zato nije bio dostojan da vidi Božansku slavu Hristovu, a opet nije hteo da ga ostavi samog pod gorom da ne bi kasnije time pravdao svoje izdajstvo.
Preobraženje pada uvek u vreme Gospojinskog posta. Zato je praznična trpeza uvek posna, obogaćena ribom i vinom. Danas se na kraju Svete Liturgije služi obred sveštanja grožđa. U crkvenim bogosluženjima praznuje se sedam dana, tokom kojih se pevaju pesme posvećene ovom jevanđelskom događaju. Na ikoni Preobraženja predstavljen je Gospod Isus Hristos na gori, okružen svetlošću, sa sagovornicima Ilijom i Mojsijem, dok trojica apostola, Petar, Jakov i Jovan, uplašeni leže na zemlji.
Svaki praznik i njegovi običaji vezani su i za godišnje doba a za Preobraženje se u narodu veruje da od tog dana uglavnom više nema velikih vrućina. Takođe, staro je verovanje da je Preobraženje poslednji dan pogodan za kupanje u rekama. Smatra se da nije dobro plakati na Preobražanje, jer će taj plač preći u naviku. Isto tako ne valja da ljudi ceo dan provedu u kafani – da im ne pređe u naviku i da ne postanu raspikuće. U nekim krajevima u Srbiji na Preobraženje se beru lešnici i preko cele godine čuvaju za lek, kad nekoga zaboli uvo. Verovalo se da će, kada se bolesniku daju takvi lešnici da ih pojede, on ozdraviti. Preko dana se na Preobraženje ne spava – da se ne bi dremalo i dangubilo tokom godine. Majke prišivaju maloj deci parice na odeću da bih ih zaštitile od demona. Veruje se i da se na veliki praznik Preobraženje i nebo, u gluvo doba noći, tri puta preobražava, a ko to vidi i drugom obelodani – izgubiće razum.
