U Srbiji se godišnje baca gotovo 250.000 tona hrane ili 35 kilograma hrane po stanovniku. Iz Ministarstva zaštite životne sredine najavljeno je da će uskoro doći do izmena Zakona o upravljanju otpadom, što će otvoriti prostor da se posebnim pravilnikom o upravljanju biorazgradivim otpadom unapredi oblast zbrinjavanja otpada od hrane.
U ugostiteljskom sektoru se naručuje oko 120.000 tona namirnica. Od toga jedna trećina hrane završi na deponiji gde oslobađa velike količine štetnih gasova umesto da bude upotrebljena za proizvodnju energije, hrane za životinje ili komposta, rečeno je na konferenciji za medije na kojoj je predstavljen projekat za odgovorno upravljanje otpadom od hrane koji zajednički sprovode NALED, Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju – GIZ i kompanija Esotron.
Istraživanje o poznavanju procedura za odgovorno upravljanje otpadom od hrane pokazalo je da ugostiteljski objekti na dnevnom nivou prosečno proizvedu oko osam kilograma otpada od hrane. Zdravstvene ustanove u kojima se priprema i služi hrana svakodnevno generišu čak tri i po puta više – do 28 kilograma. Samo petina ističe da poznaje procedure za upravljanje tim otpadom. Oko 65% ugostitelja i zdravstvenih ustanova u kojima se sprema i služi hrana sav otpad od hrane odvaja. S druge strane, 19% firmi i ustanova priznaje da taj otpad baca u kontejner.
Najveći broj ustanova u kojima se otpad od hrane ne zbrinjava na adekvatan način kao glavni preduslov da bi počeli da ga odvajaju navode potrebu postojanja odgovarajuće infrastrukture, obavezujućeg zakonskog okvira, ali i uvođenje podsticajne politike kojom bi se nagradilo pravilno upravljanje otpadom – umanjenjem poreza ili naknada za odnošenje otpada – istakao je Slobodan Krstović, šef Jedinice za zaštitu životne sredine NALED-a.Kao jedan od prvih koraka u informisanju ugostiteljskih objekata i drugih velikih kuhinja na ovu temu, NALED, Esotron i GIZ su kreirali Vodič za pravilno upravljanje otpadom od hrane koji nudi praktične savete za odgovorno upravljanje ovom vrstom otpada u sedam koraka.
Otpad od hrane se uglavnom ne razdvaja od ostalog komunalnog otpada, tako da bi trebalo najpre sprečiti stvaranje otpada smanjenjem porcija ili boljim planiranjem nabavke, a kada otpad nastane raditi na njegovoj separaciji i kontaktirati ovlašćenog operatera koji će ovaj otpad zbrinuti na adekvatan način koji nije štetan po životnu sredinu – objasnio je Bojan Gligić, jedan od autora vodiča i regionalni menadžer kompanije Esotron, koja se bavi prikupljanjem i obradom otpada.
Načelnica Odeljenja za upravljanje otpadom u Ministarstvu zaštite životne sredine Radmila Šerović najavila je da će uskoro doći do izmena Zakona o upravljanju otpadom, što će otvoriti prostor da se posebnim pravilnikom o upravljanju biorazgradivim otpadom unapredi oblast zbrinjavanja otpada od hrane. Pravilnik bi obavezao generatore otpada od hrane da ga predaju registrovanom operateru, što je jedan od predloga NALED-a koji je izradio i predlog nacrta pravilnika.
