Profesor Vukoman Maksimović, poznati ekološki aktivista, rekao je da humano živeti danas podrazumeva isključivanje antropocentričnosti i sebičnosti kako prema drugim ljudima tako i prema prirodi. On je savremenim generacijama poručio da se brane od sopstvene agresivnosti, ali i da obezbede budućim pokolenjima opstanak i humaniji život na zemlji.
Mnogi književnici kroz stihove ili prozu u svojim delima pisali su o prirodi, o njenoj povezanosti sa čovekom i značaju njenog očuvanja. Pitanjem odnosa ekologije i književnosti bavio se i poznati ekolog Vukoman Maksimović, nekadašnji predsednik Upravnog odbora Ekološkog pokreta „Panonska zora“, koji je u istoimenom časopisu koji je vodio veliki broj stranica posvetio upravo književnosti i delima koja se oslanjaju na ekologiju. Vukoman nam je najpre objasnio šta je ekologija, a šta je književnost i kako se prožimaju.
Vukoman je rekao da jezik nije inertna materija nego da se prilagođava i da mnogi književnici kada stvaraju književno delo jezik sistematizuju i uređuju.
Profesor Vukoman je još rekao da humano živeti danas znači isključiti ljudsku antropocentričnost i sebičnost kako prema drugim ljudima tako i prema prirodi. Savremene generacije, prema njegovim rečima, moraju da se brane od svoje sopstvene agresivnosti, ali i u isto vreme da misle na buduća pokolenja i da im obezbede opstanak i humaniji život na zemlji. Na kraju, Vukoman se osvrnuo na reči Marka Miljanova i poručio da je junaštvo braniti sebe od drugih, a čojstvo braniti druge od sebe.
