Obaveza svakog pčelara je da omogući pčelama stvaranje neophodnih zaliha hrane.
Izrazito loše vremenske prilike koje su karakterisale ovu godinu imale su velikog uticaja na pčelinja društva. U mnogim krajevima zemlje košnice su ostale ne samo bez viškova meda koje bi pčelar ubrao, već i bez hrane za sopstveni razvoj i funkcionisanje. Kako se već uveliko ušlo u vreme priprema za predstojeće zimovanje, obaveza svakog pčelara je da omogući pčelama stvaranje neophodnih zaliha hrane. Prihrana je neminovna i treba je uraditi i završiti u što kraćem roku, kako bi se očuvale pčele koje će morati da prezime.
Suviše redak sirup opteretiće pčele bespotrebnim poslom odstranjivanja viška vlage, poput situacije u medobranju, a to im u jesenjim uslovima nije potrebno. S druge strane, vrlo gust sirup iziskivaće angažovanje pčela na donošenju vode u košnicu, kako bi mogle da ga razblaže i prerade. Invertovanje saharoze se najbolje vrši pri koncentraciji jednakih delova vode i šećera, ali je vrlo dugotrajno. Previše gust sirup pčele sporo uzimaju i prerađen još sporije poklapaju.
Kompromisno rešenje je koncentracija od oko 60% i tako pripremljen sirup se lako preradi, ali, što je i najvažnije, pokazalo se u praksi da na njemu pčele najbolje prezimljavaju.
Prihranu treba vršiti u velikim obrocima, sa četiri do pet litara sirupa, i treba je završiti do kraja septembra. Pri tome se mora obratiti veoma velika pažnja na opasnost od grabeži. Svaka kap neoprezno prolivenog sirupa, nedovoljno suženo leto, ili neka pukotina na telu košnice, mogu dovesti do pljačke.
Grabež može biti i tiha, neprimetna, kad pčele gotovo neopaženo odnose hranu iz jedne košnice u drugu, ali i agresivna, što podrazumeva veliku pljačku, posle koje ostaje samo hrpa mrtvih pčela, izgriženo i iskidano saće. Bitan faktor su i same hranilice, kojima su neke košnice opremljene kao sastavnim, konstruktivnim delom. Najčešće su to Milerove hranilice, postavljene u zbegu, ali i plastične istog tipa, koje se postavljaju samo u toku perioda prihrane.
Ima još starih pčelara koji i dalje koriste drvene ram-hranilice. One zauzimaju deo prostora veličine jednog rama, moraju se namenski izrađivati za svaku košnicu, kao njen deo, mada se koriste samo u kratkom vremenskom periodu, a često se dešava i da procure.
Sve to i nije neki naročit problem, međutim, velika im je mana što su zdravstveno nepouzdane. Izrađene od drveta, teško se mogu kvalitetno dezinfikovati. Veoma jeftino i pouzdano je korišćenje hranilica od plastičnih vrećica za zamrzivač. Jednostavne su za pravljenje, a potrebni su samo vrećica za zamrzivač odgovarajuće veličine, od dva ili tri kilograma, i aparat za termičko zavarivanje folije, kakvi se koriste u domaćinstvima prilikom pripremanja zimnice.
Takođe se već dugo koriste i takozvane zip klouz vrećice ili vrećice sa patentnim zatvaračem, koje su još bolje. Plastičnu vrećicu treba napuniti do 3/4 hranom, sirupom, i zatvoriti. Nipošto se ne sme zatvarati prepunjena, jer će se u protivnom sadržaj razliti po košnici kada vrećicu budemo zasecali. Jednom upotrebljena vrećica se baca i nema razloga za brigu oko higijenske ispravnosti i održavanja hranilice.
Takođe, ovakvim načinom rada eliminiše se mogućnost da se iz košnice u košnicu prenesu bilo koji uzročnici zaraznih pčelinjih bolesti, jer je vrećica za jednokratnu upotrebu.
