Proizvodnja povrća u Srbiji je ozbilјan, dugoročan i profitabilan porodični komercijalni posao u koji se isplati ulagati, a neiskorišćene mogućnosti za veću proizvodnju i veći izvoz su velike. Srbija najviše izvozi mešano zamrznuto povrće, sušeno povrće, krastavce, papriku, šargarepu i paradajz.
Proizvodnja povrća u Srbiji zasnovana je na površini od 150.000 hektara, a ovim poslom se bavi oko 14.000 specijalizovanih poljoprivrednih gazdinstava. Na našim prostorima gaji se 41 povrtarska vrsta od kojih je 30 ekonomski značajnih, a vrednost proizvedenog povrća u 2019. godini iznosila je 43,7 milijardi dinara, što je 8,7 odsto ukupne agrarne proizvodnje.
U 2019. godini iz Srbije je u svet izvezena 181.000 tona povrća u vrednosti od 116 miliona evra, dok je istovremeno uvezeno povrća u količini od 148.000 tona u vrednosti od 98 miliona evra, tako da smo imali suficit od 18 miliona evra. Beleži se i godišnji rast izvoza od dva do tri odsto što je dokaz da Srbija može da bude još veći izvoznik povrća i u tome je velika šansa budućih povrtara.
Poštujući principe smene useva u vremenu i prostoru, uz održavanje plodnosti zemlјišta i uvođenje novih tehnologija gajenja, povrće se proizvodi cele godine u baštama, na njivama i u različitim oblicima i tipovima privremenog i stalno zaštićenog prostora.
Proizvodnja povrća je ozbilјan, dugoročan i profitabilan porodični komercijalni posao u koji se isplati ulagati a neiskorišćene mogućnosti za veću proizvodnju i veći izvoz su velike, o čemu govore i podaci da uvozimo paradajz, luk, pasulј, boraniju i krompir.
Domaće povrće najviše izvozimo u Rusiju, EU i u zemlje CEFTA-e, dok povrće iz Srbije najviše kupuju Nemačka, Hrvatska, Italija, i Mađarska.
Najviše se izvozi mešano zamrznuto povrće u vrednosti od 48 miliona evra, zatim sušeno povrće 16 miliona evra, krastavci u vrednosti od 9,2 miliona evra, paprika 6,1 miliona evra, šargarepa 5,4 miliona evra i paradajz u vrednosti od 4,6 miliona evra.
Srbija važi za poljoprivrednu zemlju ali samo na papiru jer uvozimo artikle koje zemlja sa našim poljoprivrednim potencijalom ne bi morala da uvozi, kao npr. svinjske čekinje od divlje i pitome svinje, ili kosti i srž od roga koje smo kupovali iz Italije, kao i drvene vešalice za odela iz Kine, Nemačke ali i iz Turske.
I pored bogatog šumskog fonda naša država uvozi šibice iz Rusije, Polјske, Češke i Rumunije kao i surutku iz Poljske i Hrvatske.Od januara do maja ove godine, izvoz agrara je vredan 1,6 milijardi dolara, a uvoz 916,4 miliona dolara. Očekuje se da će vrednost izvoza agrara u ovoj godini biti manji nego lane za oko tri milijarde dolara, na šta je uticala pandemija korona virusa.
