Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik Svetog Kirjaka, u narodu poznatiji i kao Miholjdan.
Sveti Kirjak je rođen u Korintu krajem četvrtog veka i za života je smatran stubom hrišćanstva i uzorom monaških vrlina. Čitajući Sveto pismo, veoma rano je počeo da se divi ustrojstvu spasenja ljudskog roda, a želja za duhovnim životom odvela ga je u Jerusalim, gde je stupio u manastir i dobio početna uputstva o monaškom životu. Kirjaka su monasi poštovali kao iscelitelja i utešitelja bolesnih i nevoljnih. Poživeo je 109 godina i upokojio se 557. godine u pustinji gde je proveo starost i poslednje godine života.
U pravoslavnom kalendaru se na ovaj praznik pominje i osveštanje bazilike Svetog Mihaila u okolini Rima, što je i objašnjenje za naziv praznika. Sveti Kirjak je zaštitnik i slava mnogih srpskih domova. U pojedinim srpskim selima održavaju se zavetine i organizuju litije. Miholjdan kao praznik vekovima unazad obeležava se na isti dan 12. oktobra po Gregorijanskom i novojulijanskom kalendaru, a 29. septembra po starojulijanskom. Katolici, pravoslavni i protestanti širom Evrope obeležavaju ovaj praznik. Po tome je ovaj datum jedinstven među hrišćanima raznih kongregacija.
Za razliku od mnogih drugih crkvenih praznika, kada se „zabranjuje ovo ili ono“, narod kaže da na današnji dan baš treba raditi – ali ne u kući. S tim u vezi postoji i verovanje da se na Miholjdan ne treba venčavati. I ovo je verovanje takođe utemeljeno na tome da svatovi ne bi mogli da okupe goste jer su svi zauzeti drugim poslovima za pripremu za zimu. Prema narodnom verovanju, ljudi na Miholjdan ne treba da obavljaju kućne poslove, čiste, spremaju i slično. Ovo verovanje se uvrežilo u narodu zbog toga što treba prvo posvršavati sve poslove napolju koji ne mogu da čekaju zimu i hladnoću. Srpski narod veruje i da su rođeni na ovaj dan posebno nadareni i da će imati mnogo sreće u životu. Oktobarski topli dani vezani za ovaj narodni i verski praznik poznati su kao Miholjsko leto. Prema narodnom verovanju, tek posle Miholjdana nastupa prava jesen, iako ona kalendarski već uveliko traje.