Važan posao za poljoprivrednike je da kukuruz, kao i druga strna žita, zaštite prilikom skladištenja, jer štetočine mogu napraviti veliki problem.
Kukuruz je ove godine imao rekordne prinose u valjevskom kraju. Iako je proleće bilo sušno i to naročito u periodu kada je trebalo da se obavlja setva, majske padavine su itekako pogodovale ovoj biljnoj kulturi.
Na poljima u Kolubarskom okrugu ove godine, kukuruzom je zasejano rekordnih 35.000 hektara, a prosečan prinos iznosio je oko sedam tona po hektaru. S obzirom da je reč o stočarskom kraju, kukuruz je dominantan u ishrani životinja, pa je i dobar deo roda iskorišćen za silažu. Poljoprivrednici su zadovoljni prinosima, ali i kvalitetom zrna, jer je vlaga u zrnu bila između 12 i 13 odsto.
Važan posao za poljoprivrednike je kako da se kukuruz, kao i druga strna žita, zaštiti prilikom skladištenja, jer štetočine mogu napraviti veliki problem.
Kako bi se sačuvalo kvalitetno zrno i sprečili gubici, najvažnije je delovati preventivno, a direktno suzbijanje štetočina treba primenjivati samo kada je to neizbežno, Postoje i određena pravila koja se moraju ispoštovati kada se žitarice skladište u drvene ili metalne koševe.
Da bi se održao kvalitet zrna i tokom skladištenja u drvenim ili metalnim koševima, potrebno je da se prvo obavi temeljno čišćenje i tretiranje protiv štetočina, a kada se čuva kukuruz, bez obzira da li je u pitanju zrno ili u klipu, treba voditi računa o procentu vlage pre berbe, a čuvanje i sušenje bi trebalo da zaustavi pojavu i razvoj gljivica, a samim tim i produkciju mikrotoksina“.Ukoliko postoje zalihe od prethodne godine, one se obavezno moraju odvojiti od novog roda.Kukuruz se nikako ne sme skladištiti na betonu, kako se ne bi pojavila kondenzacija. Naročito je važno da ne dođe do mehaničkog oštećenja zrna. Skladišni prostor treba da ima neometan protok vazduha ili da se to obezbeđuje provetravanjem. Temperatura mora biti odgovarajuća i treba da se prati da li se negde eventualno pojavila trulež na zrnu ili klipu i u tom slučaju baciti takve klipove.
Žižak i moljac uglavnom prave najveće štete u skladištima, a preporuka je da se oni suzbijaju primenom ekstremnih temperatura koje su za 25 do 33 stepena izvan optimalnih, a ukoliko je potrebno mogu se upotrebiti i kontaktni insekticidi.
