Roditelji često ne sumnjaju u to da je njihovo dete preminulo prilikom porođaja što zbog poverenja u lekare što zbog bola koji ih tada savlada. Tako je u slučaju Ane Pejić od porođaja pa do prvih opravdanih sumnji da je njeno dete ukradeno, a ne preminulo prošlo 27 godina.
Ana Pejić traži svoju ćerku koja je ukradena još davne 1988.godine. Po njenom svedočenju rodila je carskim rezom devojčicu u Sremskoj Mitrovici kojoj se od te godine gubi svaki trag. Vrlo brzo su joj saopštili da je beba preminula, a ona je 2015. godine, 27 godina nakon porođaja, počela intenzivno da traga za svojom ćerkom. Zamolili smo Anu Pejić da nam odgovori na pitanje šta ju je navelo da posumnja u zvaničnu verziju koja je glasila da je njena beba preminula u porodilištu.
Više od 2000 roditelja u Srbiji traga za istinom o svojim nestalim bebama. 10. oktobra 2020, na Trgu Republike u Beogradu, održan je protest na kome su roditelji želeli da ukažu državnim institucijama na postojanje ovog problema i da ih podstaknu da se uključe u rešavanje. Ana Pejić jedna je od onih koji tragaju za svojom nestalom bebom, u ovom slučaju devojčicom, a ujedno je i sekretarka „Udruženja roditelja nestalih beba Vojvodine“. Ana je rekla da, iako se godinama nosila sa velikim bolom i brojnim pitanjima, njene sumnje su rasplamsane uvidom u dokumentaciju matične službe 2015. godine. Kada je uočila da tamo piše da je izgubila sina, a ne kćer, Ana je odlučila da njena potraga za nestalim detetom i borba da pomogne drugim roditeljima koji se nose sa istim problemima, postanu njen glavni životni cilj. Okupljeni roditelji zatražili su od nadležnih da umesto novčane nadoknade ponude rasvetljavanje okolnosti pod kojima su njihova deca nestala.
