Visoko učešće poljoprivrede u bruto domaćem proizvodu Srbije svrstava našu državu među poljoprivredne zemlje. O tome kako dinamika poljoprivredne proizvodnje i njena varijabilnost utiču na dinamiku i varijabilnost BDP-a Srbije razgovarali smo sa agroekonomskim analitičarom Vojislavom Mirkovim.
Učešće poljoprivredne proizvodnje u bruto domaćem proizvodu Srbije tokom poslednjih godina kreće se između 6 i 7 odsto, što je duplo više nego u novim članicama EU iz centralne i istočne Evrope i preko četiri puta više nego u celoj EU. Poljoprivreda u evropskim zemljama koje se karakterišu visokoproduktivnom proizvodnjom, kao što su Holandija, Danska ili Francuska, učestvuje sa manje od 2 procenta u BDP-u. Srbija se, prema učešću poljoprivrede u BDP-u, nalazi na četvrtom mestu u Evropi, a visoko učešće poljoprivrede u BDP-u Srbije, koje je svrstava među poljoprivredne zemlje, posledica je pre svega niskog nivoa razvijenosti drugih delatnosti, a ne visoko-produktivne poljoprivredne proizvodnje.
S obzirom na visoko učešće poljoprivrede u BDP-u postavlja se pitanje kako dinamika poljoprivredne proizvodnje i njena varijabilnost utiču na dinamiku i varijabilnost BDP-a Srbije.
Zemlje u kojima obim poljoprivredne proizvodnje opada ili stagnira imaju dve zajednička osobine – nalaze se na sličnoj geografskoj širini i imaju slabe institucije i lošu agrarnu politiku. Stoga je moguće da su uzroci pada poljoprivredne proizvodnje nepovoljne klimatske prilike, ali i slabe institucije i loša agrarna politika. Naravno, ova dva faktora mogu da deluju udruženo.
