Pre deset godina doktorka Dragoslava Šaponja saznala je za aferu krađe beba i tada su njene sumnje da joj je tromesečna sestra bliznakinja mogla umreti od bronhitisa postale intenzivnije. Ona je naglasila da svako ko traži nestalu osobu ima svoju priču, ali da ne treba odustajati od potrage jer to otvara mogućnosti za nalaženje nestalih osoba.
Doktorka Dragoslava Šaponja upoznala je javnost sa podacima koji ukazuju da je njena sestra bliznakinja ukradena iz zrenjaninske bolnice pošto je prethodno proglašena mrtvom. Naknadnim uvidom u oficijalne dokumente utvrđeno je da je medicinska dokumentacija pogrešno vođena i da se u njoj mogu naći krupne profesionalne greške što je dovoljan razlog za osnovanu sumnju da je navodno preminula devojčica ukradena. Upitali smo doktorku Dragoslavu Šaponju šta iz njenog iskustva može da bude korisno za razrešavanje drugih slučajeva ukradenih beba.
Prema pregledu podataka Republičkog zavoda za statistiku Republike Srbije, u periodu od 1960. do 1990. godine, od ukupno 4 660 714 rođene dece, mrtvo je rođeno njih 22.792, a umrlo čak 228.006 odojčadi, dece do nepune godine dana, što ukazuje na veliki broj preminulih, pa se postavlja pitanje jesu li sva ta deca zaista umrla. Deceniju unazad intenzivno se govori o problemu nestalih beba, a kao svedoci se neretko javljaju akteri samih afera, usvojitelji ili deca koja su sada već odrasli ljudi, a upoznati su sa tim da su usvojeni i pod kojim okolnostima. Doktorka Dragoslava Šaponja, kardiolog, ukazala je na mogućnosti koje mogu svedočiti da su sumnje roditelja koji tragaju za svojom decom opravdane. Ona je u potrazi za svojom sestrom bliznakinjom i istakla je da se kod blizanačkih trudnoća, po porođaju, često dešavalo da jedno dete ostane kod roditelja, dok se drugo proglasi mrtvim. Doktorka Dragoslava je naglasila da sumnja pokreće čoveka da istraži okolnosti pod kojima su bebe mogle nestati, a time, zapravo, otvaramo mogućnosti da nestale pronađemo.
