,,Memorandum SANU” i ,,Načertanije” Ilije Garašanina su dva dokumenta koja su korišćena da se srpski narod optuži za velikodržavne težnje sa genocidnim namerama, a poređenjem ta dva dokumenta želelo se istaći da su oba bila nacionalni programi stvaranja etnički čiste „Velike Srbije“. Istoričar Predrag Marković je rekao nema osnova za ovakve tvrdnje i da Srbija nema ambicije prema drugim zemljama.
Susedi često optužuju Srbiju za velikodržavni projekat I ekspanzionističku politiku. Srpski nacionalizam je bauk u regionu i mnogi su u strahu od reprize ratova iz devedesetih za koje je glavni krivac Srbija i njen takozvani velikosrpski projekat. Da bi ovoj tvrdnji dali istorijsko utemeljenje pojedinci često kao referencu uzimaju Načertanije i Memorandum. Upitali smo profesora Predraga Markovića da li ovakve tvrdnje imaju osnova.
Nedovršena i neobavezna razmišljanja srpskih akademika, ukradena iz fioka SANU osamdesetih godina prošlog veka, postala su poznata kao „Memorandum SANU“ i poslužila su Zapadu da na Srbiju i srpski narod svali svu krivicu rata izazvanog raspadom Jugoslavije. Po mišljenju istoričara Predraga Markovića, Memorandum SANU je udžbenički primer spinovanja medijske i društvene pojave, jer je jedan nedovršeni dokument, koji sadrži neobavezno sakupljena razmišljanja grupe akademika, počeo da se tumači kao zloslutni nacrt za razbijanje Jugoslavije. Marković je rekao da u tom srpskom dokumentu nema ni traga mržnje prema drugim narodima i da je Memorandum jedan od poslednjih pokušaja da se ponude rešenja za opstanak Jugoslavije. Po Markovićevim rečima Srbija nema ambicije za tuđim zemljama ali s obzirom da u susednim zemljama živi veliki broj Srba, ne vidi ništa loše u tome što Srbija vodi računa o svojim sunarodnicima, što čine i druge države koje imaju svoje sunarodnike u Srbiji.
