Medonosna pčela jedan je od najkorisnijih insekata u poljoprivrednoj proizvodnji. Ne samo da oprašuje veliki broj gajenih biljaka, već nam daje i čitavu lepezu proizvoda korisnih za ljudsko zdravlje. Med, propolis, matični mleč, vosak, za sve ove proizvode većina ljudi zna i dobar deo pčelara ih sakuplja, no malo je poznato da se može sakupljati i pčelinji otrov
Na svetskom tržištu cena pčelinjeg otrova kreće se od 40 do 60 hiljada evra po kilogramu, pa ipak, mnogi pčelari ne znaju kako se on sakuplja niti kako se može primeniti. Otrov je ekstrakt velike i male otrovne žlezde pčela radilica starosti od 15 do 21 dana, pri čemu je maksimum lučenja između 18. i 21. dana. U tom periodu one imaju ulogu stražarica, odnosno stoje na letu košnice i kontrolišu ulazak drugih pčela radilica. Pčelinji otrov ublažava bol, jača imuni sistem, poboljšava obnavljanje tkiva i ima jak toksični efekat na bolesne ćelije zahvaćene tumorom. On je smeša organskih kiselina i različitih histamina i koristi se u apiterapiji za sanaciju pojedinih bolesti. Ranije se koristio za sanaciju reume, išijasa, upale zglobova, spondiloze, a u poslednje vreme primenjuje se i kod obolelih od Parkinsonove i Hočkinsonove bolesti, multiple skleroze I prilikom lečenja bolesti zavisnosti. Sadrži 88% vode, a u ostatku suve materije najznačajnija supstanca je peptid melitin. On stimuliše hipofizu da oslobađa kortikotropin, koji opet stimuliše nadbubrežne žlezde da proizvode kortizol, koji je deo odbrambenog sistema našeg tela. Istraživanja su pokazala da pčelinji otrov ima jak toksični efekat na bolesne ćelije, konkretno, na ćelije zahvaćene različitim vrstama kancera.
Uređaj za sakupljanje pčelinjeg otrova sastoji se od rama sa žicama ispod kojih se nalazi staklena ploča. Uređaj se u početku namaže medom kako bi privlačio pčele i postavi se ispred košnica. Kroz žice se propušta struja napona 9-12V u trajanju od 5-6 sekundi, zatim se pravi pauza od 5-6 sekundi i ponavlja proces 5-6 puta. Čim prva pčela izbaci otrov, ona izbacuje i feromon uzbune koji uznemirava i privlači ostatak društva. Kapljice padaju na staklenu ploču, odakle se otrov kasnije sakuplja.
Tokom jedne sezone sa 200 košnica može se sakupiti kilogram otrova. U Srbiji se otkupljuje svega 700 grama godišnje, ali se po ceni od 40 do 60 hiljada evra po kilogramu može prodavati na svetskoj pijaci. Prisilno oslobađanje otrova izuzetno iscrpljuje pčele i ne može beskonačno dugo da se primenjuje. Izuzetno je bitno da se ne pretera. Ako se pčela iscrpljuje mora se raditi i na njenoj revitalizaciji. Ne može se od nje uzimati i med i polenov prah i otrov. Ako se preterano iscrpi društvo tokom sezone nastaje ozbiljan problem sa prezimljavanjem.
Pčelinji otrov se može naći u dva oblika: u tečnom stanju odmah posle ekstrakcije i u praškastom stanju, posle sakupljanja i sušenja. U tečnom stanju je bez boje, oštrog gorkog ukusa i aromatičnog mirisa, a suši se na sobnoj temperaturi oko 20 minuta, pri čemu gubi 60-70% početne težine. Ako se zaštiti od vlage, osušeni otrov može da se čuva i pet, šest godina. Kada se primenjuje u terapeutske svrhe, otrov u ljudski organizam može da se unese direktnim ubodom pčele, ubrizgavanjem injekcijom, putem masti ili inhalacijom.
