Kilogram maline sada je 3 evra, a cena i dalje raste. Aleksandar Leposavić, jedan od naših najvećih stručnjaka u oblasti malinarstva, rekao je da ovakav trend po pitanju potrošnje i cene, malina nije imala od 2005. godine.
Zalihe malina brzo se smanjuju jer su situacija sa korona virusom i brojna nova istraživanja o njenim lekovitim svojstvima doveli do ubrzanog rasta potražnje. U rezultatima istraživanja lekovitih dejstava maline posebno se ističe povoljan mineralni sastav, sadržaj vitamina C, K i B. Konzumiranje relativno malih količina maline, koja ima alkalizujuća svojstva i minerale kalcijuma i kalijum, doprinosi poboljšanju stanja kod obolelih od gihta, reumatizma i artritisa, zbog regulisanja sadržaja mokraćne kiseline. Pokazalo se da antioksidansi maline smanjuju nivo holesterola i triglicerida u krvi, kao i rizik od hipertenzije.
Ključni razlog zbog čega potrošači preplašeni korona virusom više konzumiraju malinu i drugo jagodasto voće tokom pandemije je što ona protivupalno deluje na brojne procese u organizmu čoveka naveo je dr Aleksandar Leposavić, stručnjak u oblasti malinarstva koji je rekao je do skoka cene maline dovela povećana tražnja u godini kada je malina loše rodila usled nepovoljnih vremenskih prilika. Kako je pojasnio, Čile je brzo prodao svojih 35.000 tona, pre svega, razvijenim državama koje su se potom okrenule evropskim proizvođačima.„To je uticalo i na rast tražnje za našom malinom I skok cene, a ne radne grupe, tela, nacionalni savet, malinarska udruženja, asocijacije, njihovi predstavnici. Srpski rolend je premašio tri evra i dalje raste, ali osim ugovorenih kolilčina više ga nema u hladnjačama. Prema rečima dr Leposavića, sveukupna situacija opominje nas da treba da radimo na stvarima koje su zapostavljene i „izložene negativnoj kampanji zarad nekih špekulativnih namera, kao štu su priče da je naša proizvodnja problematična, da je higijena na lošem nivou, da su hladnjače loše opremljene a standardi loši“. On je istakao da je povoljna stvar za srpske malinare što, zbog stalnog rasta tražnje, već sada potpisuju mnogo unosnije ugovore sa otkupljivačima, nego što je to bio slučaj za ovogodišnji rod. Trenutni deficit maline ne može značajnije da nadomesti nijedna zemlja u svetu, što otvara veliku šansu domaćim proizvođačima. Kao najpovoljniju mogućnost dr Leposavić ne vidi podizanje novih zasada zbog nedostatka kvalitetnog sadnog materijala, već da se malinari više posvete nezi postojećih zasada i iz njih izvuku maksimum.
