Broj preventivnih pregleda koji mnogim građanima spasavaju živote samo u prvih šest meseci ove godine smanjen je za 45,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, pošto su sve zdravstvene ustanove usmerene na prijem i lečenje pacijenata zaraženih virusom korona. Doktorka Nada Kostić je istakla da nekovid pacijenti nisu morali biti ostavljeni na cedilu te da je boljom organizacijom mogla biti pružena zdravstvena zaštita i kovid i nekovid pacijentima
Pacijenti koji boluju od hroničnih bolesti nemaju mogućnost da obave redovne preglede jer su zdravstvene usluge uglavnom usmerene ka pacijentima obolelim od virusa COVID-19. Upitali smo doktorku Nadu Kostić jesu li ovi ljudi prepušteni sami sebi i kakvo bi moglo biti rešenje za njihov problem.
Svake godine više hiljada ljudi otkrije na vreme da imaju ozbiljno oboljenje poput raka ili dijabetesa zahvaljujući preventivnim pregledima. Usled izbijanja pandemije korona virusa zdravstvene institucije u Srbiji preusmerene su prvenstveno na prijem i lečenje pacijenata obolelih od COVID-19. Zbog toga su ljudima koji ne boluju od te bolesti, ukoliko ne spadaju u hitne slučajeve, lekari savetovali da odlože tretmane dok se zdravstvo ne vrati u regularni kolosek. Broj preventivnih pregleda koji mnogim građanima spasavaju živote samo u prvih šest meseci ove godine smanjen je za 45,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, pokazalo je istraživanje „Mogućnosti za unapređenje zdravstvenog sistema u borbi protiv epidemije kovida 19 u periodu 2020-2021“, koje su uradili Američka privredna komora, Ekonomski institut iz Beograda i Institut za epidemiologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu. Jedna od autorki istraživanja Ljiljana Pejin rekla je da će posledice činjenice da značajan broj nekovid pacijenta nije dobio zdravstvene usluge biti vidljive narednih meseci i godina, a stručnjaci iz Amerike procenili su troškove zbog odlaganja lečenja, na milijarde dolara. Koliko ljudi je ostalo bez pravovremene dijagnoze, prema rečima Ljiljane Pejin, može se samo nagađati, a Eurostat je objavio podatke o „višku broja umrlih“ u evropskim zemljama, koji potvrđuju saznanja o povećanju broja fatalnih ishoda koja nisu uzrokovana kovid infekcijom, a verovatno su delimično posledica odlaganja lečenja.
