U odnosu na ’70-te i ’80- te godine, incidenca oboljevanja kardiovaskularnog sistema je mnogo veća, a procenat umiranja od ovih bolesti preko 53-54%, iako samo u Vojvodini imamo tri ozbiljne ustanove koje se bave ovim problemom, naglasila je doktorka Dragoslava Šaponja, specijalista interne medicine. Ona je podsetila da bi zato svi trebalo da utičemo na prevenciju ovih bolesti.
Srbija je u vrhu po incidenci kardiovaskularnih bolesti u Evropi. U Srbiji više od pedeset hiljada ljudi izgubi borbu sa nekom od kardiovaskularnih bolesti, a najčešće su infarkt miokarda i popuštanje srčanog mišića. Glavni faktori rizika ovih bolesti su pušenje, gojaznost, dijabetes, nepravilna ishrana i stres. Upitali smo doktoricu Dragoslavu Šaponju specijalistu interne medicine da li su ovi podaci upozoravajući.
Prema podacima s početka ove godine, u Srbiji je dnevno umiralo oko 144 ljudi od bolesti srca i krvnih sudova. Time Srbija pored postojećih demografskih problema godišnje gubi i jedan čitav grad zbog bolesti srca. Lekari se slažu da je neophodna redukcija faktora rizika koje predstavljaju: pušenje, masnoće u krvi, holesterol i loše životne navike. Doktorka Dragoslava Šaponja, specijalista interne medicine, izjavila je da promenom ishrane i načina života, osim što drastično poboljšavamo zdravstvenu sliku, možemo značajno uticati čak i na genetiku. Kako je doktorka Šaponja istakla, sve se to može postići prirodnim putem na određeni način, a ukoliko je potrebno sprovodi se i uključivanje medikamentne terapije. Od posebne važnosti su i redovne kontrole jer se ove bolesti mogu razviti bez simptoma bola, zbog koga se ljudi najčešće jave lekaru.
