Siniša Ljepojević, bivši dopisnik Tanjuga iz Londona, rekao je da su za Fajzerovu vakcinu vezani, pre svega, logistički problemi i da je najkomplikovanije njeno čuvanje, ali i primena koja treba da se obavi u roku od 6 sati po otvaranju kontejnera sa bočicama.
Srbija je jedna od prvih zemalja koja je počela sa procesom vakcinacije. Prioritetne grupe su zdravsteni radnici i državni funkcioneri, a u sledećim fazama vakcinacije očekuje se da će ovim procesom biti obuhvaćene i ostale strukture opšte populacije. Takozvana Fajzerova vakcina u upotrebi je u Srbiji iako nju prate brojne kontroverze kako u efkasnosti, tako i u logistici transporta i održavanja. Upitali smo bivšeg dopisnika Tanjuga iz Londona Sinišu Ljepojevića kakve su prednosti i nedostaci takozvane Fajzerove vakcine.
Prilikom prijave za vakcinaciju protiv virusa Kovid19, građanima u Srbiji je ponuđeno je da označe koju vakcinu žele da prime. U javnosti se vodi polemika oko sastava vakcina, ali i njihovog načina delovanja, a ono što Fajzerovu vakcinu izdvaja od ostalih je nov, i kako pojedini lekari kažu, revolucionaran način izrade i delovanja vakcine. Ipak, upravo zbog toga što se radi o novoj tehnologiji, mnogi su stava da vakcina nije dovoljno ispitana. Komentarišući ovakvo stanje u vezi sa dostupnim informacijama o tipovima vakcina, Siniša Ljepojević, bivši dopisnik Tanjuga iz Londona, rekao je da je jedan od većih problema u vezi sa Fajzerovom vakcinom to što se ona može upotrebiti samo u roku od 10 dana od dana proizvodnje, kao i da se do tada mora čuvati na temperaturi između minus 70 i minus 80 stepeni. To dodatno otežava logistiku, ali i uliva neku vrstu nepoverenja onima koji bi trebalo da se vakcinišu, pa se ispostavilo da je odziv za vakcinaciju u Francuskoj i Velikoj Britaniji vrlo mali.
