Na srpskom tržištu trenutno ima 60 odsto uvoznih vina, a najviše je jeftinih makedonskih. Jedan od najvažnijih ciljeva Srbije jeste da se što više sade domaće, autohtone sorte grožđa, jer na taj način možemo izaći u svet.
Strateški razvoj vinarskog i vinogradarskog sektora jedan je od osnovnih ciljeva države u narednom periodu. Na inicijativu Saveza vinara i vinogradara Srbije krajem prošle godine je prvi put usvojen Program razvoja vinarstva i vinogradarstva za period od 2021. do 2031. godine.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku za 2018. ukupna površina pod vinogradima bila je 20.466 hektara. Tako usitnjena struktura zasada značajno povećava ukupne troškove proizvodnje grožđa. Srbija ima jednu od najnižih gustina vinograda u Evropi sa samo 0,1 odsto ukupne površine pod vinogradima. Zbog toga udeo uvoznih vina na srpskom tržištu iznosi više od 60 procenata.
U poređenju sa zemljama u okruženju Srbija ima najmanju površinu pod aktivnim vinogradima, kao i jednu od najmanjih gustina vinograda – približno četiri puta manju od Hrvatske i šest puta manju od Slovenije. Takođe, proizvodimo i najmanju količinu vina u odnosu na susedne države, a uvoz je fokusiran na nabavku jeftinih vina iz Severne Makedonije koja predstavljaju 84 odsto ukupnog uvoza.
Jedan od najvažnijih ciljeva Srbije jeste da se što više sade domaće, autohtone sorte grožđa, jer na taj način možemo izaći u svet. Trenutno je udeo domaćih sorti svega osam odsto što je malo, a cilj je da u narednih deset godini taj udeo dostigne 30 do 40 procenata.
Ministarstvo poljoprivrede objavilo je da su podsticajne mere u Srbiji namenjene investicijama u vinogradarskom i vinarskom sektoru uslovljene upisom potencijalnih korisnika u posebne registre. Upis proizvođača grožđa sprovodi se konstantno i nije vremenski ograničen, naveli su u tom ministarstvu.
Prema Zakonu o vinu, svaki proizvođač grožđa, fizičko lice, preduzetnik ili pravno lice, koji u svom vlasništvu, zakupu ili kooperaciji ima najmanje 0,1 hektar vinograda ili manje od 0,1 hektara vinograda ukoliko grožđe stavlja u promet, ima obavezu upisa u Vinogradarski registar, a svaki proizvođač vina, pravno lice ili preduzetnik ima obavezu upisa u Vinarski registar.
Vođenje registra je značajno kako bi na adekvatan način mogle da budu planirane mere podrške daljem razvoju ovog sektora u Srbiji, ali i kako bi država mogla da raspolaže tačnim podacima o proizvodnji grožđa i vina poručili su iz Ministarstva poljoprivrede.
