Komentarišući veliki broj obolelih od kardiovaskularnih bolesti, doktorka Dragoslava Šaponja je istakla da jedan od problema predstavljaju i neredovne kontrole, kao i primenjivanje metoda samolečenja na osnovu informacija sa interneta, umesto odlaska kod lekara, koji bi stručno pristupili problemu.
Skoro osamnaest hiljada ljudi u Srbiji godišnje doživi infarkt miokarda, a trećina i ne dođe do bolnice. Sve češće pacijenti odustaju od redovnih lekarskih kontrola i primenjuju metode samolečenja koristeći internet kao izvor informacija. Koliko je ovo štetno po samog pacijenta i koliko otežava rad lekara upitali smo specijalistu interne medicine doktoricu Dragoslavu Šaponju.
Godišnje u Srbiji od kardiovaskularnih bolesti umre oko 52000 ljudi, čime se u ljudstvu izgubi jedan grad srednje veličine. Stručnjaci ukazuju na važnost zdravih životnih navika i redovnih pregleda, koji se pre svega odnose na kontrolu krvnog pritiska, nivoa šećera u krvi, holesterola, telesne težine, veću fizičku aktivnost kao i izbegavanja pušenja. Doktorka Dragoslava Šaponja, kardiolog, naglasila je da ukoliko pacijent oseti da ima bilo kakav zdravstveni problem, ne bi trebalo da ga zbog straha ili nekih drugih razloga ignoriše, jer to može dovesti samo do pogoršanja situacije. Umesto guglanja dijagnoza u kojima se, kako doktorka Šaponja kaže, mogu naći samo opšta mesta, neophodno je obratiti se lekaru koji je stručan za određeni problem, i koji bi odredio pravi način lečenja.
