Govoreći o fabrikovanju visokoobrazovanog kadra i doktora nauka u Srbiji, profesor doktor Vladica Cvetković, predsednik Odbora za visoko obrazovanje SANU, rekao je da je ključni problem što najviše doktorata ima iz sektora koji nisu ni imali nameru da se bave naukom.
Profesor doktor Vladica Cvetković predsednik Odbora za visoko obrazovanje Srpske akademije nauka i umetnosti izjavio je da u Srbiji postoji hiperprodukcija visokoobrazovanog kadra. U poslednjoj deceniji Srbija je dobila više doktora nauka nego u poslednjih pet decenija. Po mišljenju profesora Cvetkovića nije važan broj odbranjenih doktorskih disertacija ukoliko su one utemeljene u sektorima tamo gde nauka postoji. Na taj način se kreira znanje i kvalitet doktorata se onda ne dovodi u pitanje. Problem je u Srbiji što se doktorati produkuju u oblastima gde nauke nema i na taj način se pravi lažna akademska elita koja ima doktorsku titulu koja u suštini ništa ne znači. Upitali smo profesora doktora Vladicu Cvetkovića da li smo po broju doktora nauka dostigli prosek Evropske Unije.
Koliko je zaista vremena, truda i rada potrebno za završetak doktorskih studija, ali i pisanje doktorske disertacije i ispunjenje svih uslova za dobijanje titule doktora nauka, postaje nerazjašnjena tema. Oni koji su doktorirali tvrde da je postati doktor nauka jako teško, ali u Srbiji se doktorati poslednjih godina samo štancuju, pa je njihov broj za deceniju povećan za čak 880 odsto. Mnogi su, ipak, naglasili da za ovaj posao treba „najmanje šest godina“, a u ovu računicu dodali su i nekoliko stotina pročitanih knjiga, pet do osam sati rada dnevno, ali u većini slučajeva, i odricanje od zarade. Ipak, deluje da ne prođu svi doktorandi kroz isti proces, o čemu govori i profesor doktor Vladica Cvetković, predsednik Odbora za visoko obrazovanje SANU, koji je nagalsio da je kvantitet u ovom slučaju potisnuo kvalitet i da se radi o naduvavanju broja onih koji zaslužuju titulu doktora nauka.
