Značaj zelenila za ljudsko zdravlje je ogroman, a život bez zelenila u gradovima bio bi veoma težak, u nekim slučajevima nemoguć. U čemu je značaj zelenila i gde se najviše greši prilikom ozelenjavanja otkrio nam je profesor Vukoman Maksimović, ekolog i dugogodišnji predsednik Ekološkog pokreta „Panonska zora“.
Prema rečima ekologa i dugogodišnjeg predsednika Ekološkog pokreta „Panonska zora“ Vukomana Maksimovića značaj zelenila za ljudsko zdravlje je ogroman. Zelenilo povoljno utiče na mikroklimu i smanjuje jačinu vetra. S tim u vezi drveće koje su posadile ranije generacije od OŠ „2.oktobar“ do železničkog mosta predstavlja dobar zaštitni pojas od vetrova koji najčešće duvaju od naselja Berbersko prema naselju Ruže Šulman rekao je profesor Vukoman podsetivši da u letnjim mesecima drveće povećava relativnu vlažnost vazduha, a veći drvoredi pored stambenih zgrada upijaju buku i prašinu.
Profesor Vukoman Maksimović je napomenuo da pokret na čjem je čelo bio dugi niz godina od samog početka pridaje važnost aktivnosti ozelenjavanja i čišćenju Begeja i kanala. On je rekao da je još 1989. godine u svim udžbenicima geografije za VIII razred osnovne škole koji su bili isti od Slovenije do Makedonije, za geografiju Jugoslavije bilo zapisano da je najzagađenija reka Begej i da su pri kraju 90-tih godina pričinjene ogromne štete šumama i ozelenjavanju uopšte neracionalnom sečom drveća, požarima, gašenjem pokreta Gorana. Sa naših Banatskih prostora nestao je dud, bagremove šume, kao i hrastovi. Imajući sve ovo u vidu, a što je Pokret „Panonska zora“ snažno isticao lokalnoj upravi, u Zrenjanin 2004. godine dolazi tadašnja ministarka zaštite životne sredine Dr Anđelka Mihajlov. Lokalna uprava i EP „Panonska zora“ naglasili su tada koliko je Srednji Banat kao region siromašan sa zelenilom. Doneta je odluka da se napravi lokalni ekološki plan za ozelenjavanje. Srž tog plana bio je sledeći: objediniti manje parkove i ostale zelene površine u jedinstven sistem, povezati sve zelene površine u gradu sa zaštitnim pojasom oko grada u jedinstvenu zelenu mrežu grada Zrenjanina, a bila je zamisao da oko grada bude trostruki zeleni obruč. Na žalost, od ovog plana nije ostvareno mnogo toga. Vukoman Maksimović je istakao da su pokušaji da na polju svoj doprinos daju i pokreti, šumska gazdinstva i neka javna preduzeća, kako su godine odmicale trpeli samo štete i da su svi napori da se da doprinos na polju ozelenjavanja što u gradu što van grada nailazili na velike otpore. Imajući u vidu da su stavke iz Lokalnog ekološkog plana teško realizovane, EP „Panonska zora“ doneo je plan da se u periodu od 1997. do 2007. godine izvrši dopuna drvoreda u seoskim mesnim zajednicama iz razloga što su u gradu bile snažno prisutne destrukcije, lomljenje sadnica, kao i neracionalna seča drveća. Odluka za seoske mesne zajednice bila je što se u tim sredinama bolje čuvaju sadnice u odnosu na gradske mesne zajednice pri čemu je čak i bilo ekologa u tim mesnim zajednicama, dobijene sadnice su se odmah sadile i pratili zasadi. Međutim, kako su godine prolazile, mnogi entuzijasti u tim mesnim zajednicama nisu živi, sela su ostala bez mladih ljudi koji su se razišli u potrazi za poslom, pa je samim tim i Pokret Panonska zora izgubio dobar deo svog članstva.
Profesor Vukoman Maksimović je upozorio na to da se poslednje 4 godine snažno ispoljavaju klimatske promene, a da već nekoliko godina u svim izveštajima EP „Panonska zora“ stoji da je Srednji Banat najogoljenije područje u Evropi po pošumljenosti. Svi oni koji bi mogli dati svoj doprinos ozelenjavanju stavili su na velike muke ovaj pokret. Pristup ovim aktivnostima godinama se odvija pogrešno, ne uključujući ni javna preduzeća ni ljude od struke za oblast ozelenjavanja. Vukoman je istakao glavne stavke u aktivnostima ozelenjavanja za ubuduće: najpre sadnju je neophodno obavljati u jesen jer je sigurnija od prolećne sadnje, sadnice moraju biti odobrene, otporne na klimatske promene, rupe moraju biti propisno iskopane, na pravoj lokaciji, a nakon sadnje sadnice moraju biti praćene, utvrđene i povezane uz kočić, u toku letnjih meseci zalivane, a neophodno je i redovno košenje trave između sadnica. Prema rečima profesora Maksimovića mnoge aktivnosti do sada su rađene pogrešno, često na pogrešnim lokacijama, slika se i više se nikad ne obiđu sadnice, a neki i zaborave da su sadili.
Profesor Vukoman je još jednom napomenuo da šume deluju na kvalitet voda, proizvode kiseonik, a uzimaju ugljen dioksid u toku fotosinteze, sprečavaju eroziju zemljišta i imaju veliki značaj kao staništa mnogih životinja.
