Kada ne mogu da se oslone na državu ljudi se oslanjaju jedni na druge.
Da dobrote i humanosti još uvek ima, uprkos teškim životnim uslovima, potvrđuje jedna lepa i topla priča iz sela Boka. Dobro poznati meštanin Boke Živa Jurišin Žoka odlučio je da svojoj radnici Kapaš Sonji pokloni kuću. Ali ne samo to, on je odlučio i da kuću komplet opremi kako bi Sonja imala topao i funkcionalan dom.
Ovo nije prvo dobro delo našeg sagovornika s obzirom na to da je Žoka do sada pomagao sportskim kolektivima u selu, crkvi i brojnim udruženjima. Međutim, u većini slučajeva zahvalnost je izostala.
Žoka je 33 godine živeo i radio u Švajcarskoj. Tamo je lepo živeo, ali ga je nostalgija vratila u Boku. Međutim, ma koliko ga srce vuklo, ono ne može da ulepša niti da poboljša uslove života u Boki, koji su, kao i u drugim selima, ispod svakog proseka.
Žokina radnica, Sonja Kapaš, imala je teško detinjstvo i, kao što je i Žoka rekao, svi su je napustili. Imala je sreće da naleti na čoveka kao što je Žoka i da sasvim nenadano reši najveći problem koji ima, a to je stambeno pitanje. Za svog darodavca, Sonja ima samo reči hvale i zahvalnost do neba.
Ponekad se čini da smo svi zaboravili lepu reč, saosećanje sa problemima ljudi oko nas, da smo zaboravili šta znači pružiti pomoć i podršku. Međutim, svetli primeri podsećaju na to da među nama ima još uvek dobrih ljudi koji su spremni da pomognu ljudima u svojoj sredini, ne tražeći ništa zauzvrat. I dok država ne vodi računa o svom narodu i o tome u kakvim uslovima ljudi žive možemo samo da se nadamo da će biti još ljudi poput Žive Jurišina koji će, makar na neki način, nadomestiti tu nebrigu vlasti i države prema svom stanovništvu koje je na rubu egzistencije.
