Govoreći o spomeniku Stefanu Nemanji, sociolog Slobodan Reljić je rekao da se komentari razlikuju u zavisnosti od toga da li se radi o mišljenju naroda ili mišljenju predstavnika opozicije i nevladinog sektora koji kritikuju svaki potez vlasti.
Spomenik Stefanu Nemanji svečano je otkriven u prisustvu najvišeg državnog i crkvenog vrha i taj događaj je označen kao jedan od najznačajnijih u ovoj godini. Idejno rešenje spomenika, njegova cena i lokacija podelili su javnost u Srbiji i izazvali žestoku polemiku. Da li nas spomenik osnivaču svetorodne srpske dinastije i srpske srednjevekovne države deli ili spaja upitali smo sociologa Slobodana Reljića.
Iako istoričari umetnosti ukazuju na brojne propuste u ideji i realizaciji vezanim za spomenik Stefanu Nemanji, iz vlasti su poručili da su kritike spomeniku uputili autošovinisti, koji smatraju da je samo slaba Srbija dobra i da su Srbi jedini narod koji nema pravo da slavi svoje vladare i svoju istoriju. Ono na šta su ukazali poznavaoci umetnosti jeste da statua ne odgovara ni našoj tradiciji, ni ovom vremenu, ni shvatanju Stefana Nemanje, istorijski gledano. Kao problem se navodi i veličina spomenika u gradskom jezgru, kao i mnoštvo ikonografskih problema koji nemaju nikakve veze sa našom tradicijom i u koju je ruski autor uneo elemente iz različitih perioda. Sociolog Slobodan Reljić prokomentarisao je ovo velelepno delo rečima da se radi o umetnički ozbiljno urađenom spomeniku koji će biti jedna vrsta opomene i potsetnika koji će čuvati naš nacionalni identitet nezavisno od toga ko bude bio na vlasti.
