Politički analitičar Đorđe Vukadinović je rekao da priče o zlatnom dobu, najvećem rastu i najmanjem padu bruto društvenog proizvoda, koje nam plasiraju predstavnici vlasti, iako deluju optimistično, nisu realne.
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da će budžet za 2021. godinu obezbediti Srbiji najveći rast BDP-a u Evropi. S obzirom na podatak da je Srbija ušla u ovu godinu sa minusom od preko četiri milijarde evra, analitičari sumnjaju da će se ove najave ministra finansija ostvariti. Da li su ove procene tačne upitali smo političkog analitičara Đorđa Vukadinovića.
Ministar Siniša Mali je po ulasku u 2021. godinu rekao da su finansije potpuno stabilne, da je udeo javnog duga u BDP-u ispod 57 odsto, da je stopa nezaposlenosti bila niža u trećem kvartalu prethodne godine nego što je bila u prvom pre početka korone, kao i da je Srbija prošle godine imala najniži pad BDP-a u Evropi, oko jedan odsto. Ministar je naglasio da ono što bi trebalo da doprinese rastu BDP-a od šest odsto 2021. godine jesu velika kapitalna ulaganja za koje je budžetom izdvojeno 330 milijardi dinara. On je ukazao i na činjenicu da će rast srpske ekonomije zavisiti i od brzine kojom se budu oporavljale svetske i evropske ekonomije, a naročito one od kojih je Srbija zavisna u spoljnotrgovinskim odnosima. Sve ove optimistične navode ministra Siniše Malog, politički analitičar Đorđe Vukadinović prokomentarisao je kao nerealne, a posebno se osvrnuo na procentualno povećanje bruto društvenog proizvoda. On je pojasnio razliku između procenata rasta evropskih BDP-a i našeg, ukazujući na to da procenti koji deluju veće u odnosu na visinu osnovice zapravo mogu dati manje povećanje.
