Milan Veruović, nekadašnji šef obezbeđenja premijera Zorana Đinđića, rekao je da je posle navoda predsednika države da je bio prisluškivan, iz zvaničnih institucija morao da istupi neko ko bi zatražio dokumenta na osnovu kojih se predsednik poziva na prisluškivanje i ispitivanjem utvrdio odgovornost i službi bezbednosti i samog predsednika.
Da li je i ko prisluškivao predsednika Aleksandra Vučića i dalje je ostalo nerazjašnjeno. Policija je formirala Radnu grupu, a Tužilaštvo za organizovani kriminal je pokrenulo predistražni postupak. Ipak, epilog ovog slučaja nije na vidiku. Do predsednika je informacija o prisluškivanju došla od, kako je rekao, časnih policajaca koji su mu doneli snimke njegovih razgovora. Ostaje dilema zašto ga o tome nisu obavestile nadležne institucije-Ministarstvo unutrašnjih poslova i Bezbednosno informativna agencija. Da li ova afera ukazuje na pukotine u bezbednosnom prstenu oko predsednika države upitali smo nekadašnjeg šefa obezbeđenja premijera Zorana Đinđića Milana Veruovića.
Tužilaštvo za organizovani kriminal je 15. decembra prošle godine pokrenulo predistražni postupak povodom navoda o neovlašćenom prisluškivanju predsednika Srbije Aleksandra Vučića, dve nedelje pre nego što je Vučić javno istakao da ima dokaze da je prisluškivan. Kako su naveli iz Tužilaštva, cilj predistražnog postupka je da se provere sve informacije i obaveštenja koja su neophodna za rasvetljavanje činjenica i okolnosti u vezi sa ovim slučajem, a u interesu njegovog nesmetanog vođenja, detalji se neće iznositi u javnost. Milan Veruović, nekadašnji šef obezbeđenja premijera Zorana Đinđića, rekao je da bi u vezi sa ovim slučajem neka od nadležnih institucija morala da ispita i samog predsednika države i utvrdi koliko su njegovi dokazi relevantni. On je naglasio i da je predsednik, nazvavši policajce koji su mu dostavili dokaze o prisluškivanju poštenim, zapravo poništio rad institucija u kojima rade ta lica. On je istakao da su ti policajci morali da postupe po službenoj dužnosti na određen način u vezi sa tim dokaznim materijalima, a ne da materijale lično dostavljaju predsedniku, za koje će on odlučivati da li će ih, i kada, obelodaniti.
