Sociolog Slobodan Reljić i bivši urednik NIN-a, rekao je da kada je NIN prodat, prodata je i NIN-ova nagrada, koja svake godine od tada izaziva podeljene reakcije javnosti, iako je nekada bila jedna od najelitnijih nagrada u srpskoj kulturi.
Ovogodišnju NIN-ovu nagradu dobio je Svetislav Basara autor knjige „Kontraendorfin“. Međutim, kriterijumi koje je postavio naš najstariji nedeljnik i žiri koji se pridržavao tih kriterijuma izazvali su žestoke reakcije javnosti. Naši poznati pisci i javne ličnosti izrazili su protest bojkotujući NIN-ovu nagradu i knjigu koja je ovogodišnji laureat. Zamolili smo sociologa i bivšeg glavnog urednika NIN-a Slobodana Reljića da prokomentariše ovakvu reakciju javnosti.
Nakon prošlogodišnjeg bojkota NIN-ove nagrade od strane jedne grupe pisaca, dogodio se i ovogodišnji bojkot od strane dela književne javnosti, a osim pisaca koji smatraju da bi njihove knjige bile ukaljane učešćem u trci za ovu nekada prestižnu nagradu, bojkot su podržale i mnoge javne ličnosti iz sfere kulture i umetnosti. Glavni uzroci za bojkot su i ovog puta sastav žirija i, kako je bivši urednik NIN-a naglasio, drugosrbijanska politika koja se u NIN-u sprovodi otkako je prodat zapadnoevropskim tabloidima. Reljić je rekao i da drugosrbijanaca u Srbiji nema mnogo, ali su izuzetno glasni, te zbog toga takvo delovanje i u okviru izbora za NIN-ovu nagradu, svake godine proizvodi neku vrstu incidenta. Podsetimo, u žiriju NIN-ove nagrade za najbolji roman godine bili su, pored predsednika Teofila Pančića, i Branko Kukić, Ivan Milenković, Marjan Čakarević i Marija Nenezić. Nagrada je dodeljena Svetislavu Basari za roman „Kontraendorfin“ u izdanju Lagune.
