Komentarišući dešavanja u vezi sa kampanjom koja se u inostranim medijima vodila protiv filma „Dara iz Jasenovca“, pisac Dejan Lučić je rekao da Jevreji koji kontrolišu svetsku filmsku industriju smatraju da imaju monopol na žrtve Holokausta, i da ne treba oplakivati ničije druge žrtve sem njihovih.
Američka Akademija filmskih umetnosti i nauka napravila je uži izbor kandidata za Oskara u devet kategorija, a srpski kandidat „Dara iz Jasenovca“ Predraga Antonijevića ispao je iz trke za Najbolji film na stranom jeziku. Režiser ovog filma rekao je da ga odluka nije iznenadila s obzirom na negativnu kampanju koja se u inostranim medjima vodila protiv pomenutog filma. Antonijević je čestitao ulazak u uži izbor za Oskara filmu iz Bosne I Hercegovine „Quo vadis, Aida“ koji govori o stradanju Srebrenici, rekavši da ova dva filma ne mogu i ne treba da se takmiče u žrtvama koje prikazuju. Zamolili smo Dejana Lučića da prokomentariše razvoj događaja u vezi sa kandidaturom ovih filmova za Oskara.
Kritika srpskog filma „Dara iz Jasenovca“ objavljena u magazinu Varajeti, u kome je film o logoru Jasenovac ocenjen kao nacionalistička propaganda snimljena sa upitnim namerama, izazvala je burne reakcije u domaćoj javnosti. U sličnom duhu napisan je i tekst Metjua Lukasa objavljen na portalu In Riview Onlain, pod naslovom „Pre nego što nestanemo“. Autor ovog teksta naveo je da film na površini izgleda kao još jedna drama o Holokaustu, ali da problem u njegovoj narativnoj formuli stvara to što se bavi aktuelnim tenzijama između Srba i Hrvata, koje možda nisu poznate ljudima izvan Balkana. Ipak, ima i onih kritičara koji su izneli drugačije mišljenje. Rej Lobo napisao je da se Predrag Antonijević pridružio dugoj listi reditelja koji su pokušali da predstave užas koncentracionih logora tokom Drugog svetskog rata i pohvalio način na koji je film snimljen, kao i glumu male Dare i ostatka ekipe. Pisac Dejan Lučić skrenuo je pažnju na to koliko je žrtava odneo Drugi svetski rat, a među njima, sem jevrejskih, srpskih i romskih, poginulo je i mnogo sovjetskih i kineskih državljana. On je rekao da smatra da Jevreji drže monopol na oplakivanje sopstvenih žrtava, a da je njihov uticaj u svetu filma takav, da za ostale žrtve ne bi trebalo ni da se zna. Kako je naglasio Lučić, to je uticalo i na formiranje mišljenja o filmu „Dara iz Jasenovca“ u inostranstvu.
