Politički analitičar Đorđe Vukadinović je komentarišući film „Dara iz Jasenovca“ rekao da bismo kao narod morali da popravimo kulturu sećanja na prošlost i pretke koji su svoje živote dali da bismo mi sada postojali.
Televizijsku premijeru filma „Dara iz Jasenovca“ pogledalo je skoro tri miliona gledalaca. Veliko interesovanje za ovaj film pokazano je još tokom izbora da ovaj film uđe u uži izbor za najprestižniji nagradu za filmsko ostvarenje na svetu. Iako je film samo jedan od načina da se neguje kultura sećanja stiče se utisak da je naš odnos prema istoriji, kolektivnom sećanju i odnosu prema sopstvenim žrtvama površan i neodgovoran. Zamolili smo analitičara Đorđa Vukadinovića da odgovori na pitanje šta je potrebno da bi se naš odnos prema kulturi sećanja promenio.
Iako neki kritičari smatraju da Dara iz Jasenovca promoviše srpsku nacionalističku agendu, istoričar i pisac Rori Jeomans u svom tekstu za Balkan insajt rekao je da je ovo ostvarenje zapravo ozbiljan pokušaj da se prikaže fašističko ugnjetavanje u eri Holokausta. On je podsetio da je u četiri kratke, kataklizmične godine svog postojanja, Nezavisna država Hrvatska imala veliki uticaj na milione običnih ljudi, kao i na generacije iza njih. U arhivama postoji mnogo priča o iskustvima pojedinaca u tim godinama terora, priča Srba, Jevreja i Roma, ali i Hrvata i Bošnjaka, koje samo čekaju da budu ispričane, a čije iznošenje u javnost bi film „Dara iz Jasenovca“ mogao da podstakne. Politički analitičar Đorđe Vukadinović je rekao da mi kao narod imamo tu tradiciju zaboravljanja naših stradanja i da je verovatno zbog toga ovaj film izazvao takav šok kod gledalaca, iako su u njemu prikazane ublažene verzije onoga što se tamo zaista dešavalo. Vukadinović je naglasio da kao nacija imamo obavezu da budemo bolji potomci, da bi nas neko kasnije poštovao kao pretke.
