I dok je pre deceniju tona šećera na tržištu bila i više od 700 evra, sada je cena pala na nešto više od 300 evra, pa otkupljivači poručuju ratarima da profit mogu obezbediti samo većom proizvodnjom.
Za desetak dana počeće setva šećerne repe. Iako proizvodnju u Evropi ugrožava jeftin šećer proizveden od šećerne trske, a uvezen iz Brazila, stručnjaci kažu da će repa u Srbiji biti posejana na nešto većim površinama nego lane. Šećerna repa je jedina kultura za koju ratari znaju koliko će im biti cena plaćena. Ove godine će 34 evra za tonu repe platiti i „Sunoko“ i „Hellenik Sugar“. I dok je pre deceniju tona šećera na tržištu bila i više od 700 evra, sada je cena pala na nešto više od 300 evra, pa otkupljivači poručuju ratarima da profit mogu obezbediti samo većom proizvodnjom. Kompanija „Sunoko“ je sa proizvođačima ugovorila proizvodnju šećerne repe na 27.000 hektara. „Hellenik Sugar“ će repu primiti sa 12.500 hektara, a prerađivaće je u šećerani u Crvenki dok će ona u Žablju kao i lane ostati van pogona.
U Srbiji je pre dve decenije bilo 14 šećerana ukupnog kapaciteta prerade do 700.000 tona šećera na godinu dana. Nakon međunarodnog tendera Agencije za privatizaciju 2002. godine za prodaju šećerana započeo je proces privatizacije onih u Crvenki, Kovačici, Baču, Žablju i Pećincima i najavljen onih u Senti, Novoj Crnji, Sremskoj Mitrovici i Kovinu. Danas je ta proizvodnja pala na njih četiri. Prosečna proizvodnja šećera bila je oko 400.000 tona od čega je kvota za EU iznosila 180.000 tona, a ostatak je bio namenjen domaćem tržištu. Nakon toga je usledio pad pa je tako lani pod repom bilo oko 30.000 ha, a proizvedeno je oko 200.000 tona šećera. Kada je reč o prosečnom „prinosu“ šećera po hektaru, on je između šest i sedam tona.
