Milan Veruović, nekadašnji prvi pratilac premijera Zorana Đinđića je rekao da je Đinđić potpuno pogrešno okarakterisan kao kriminalac koga su ubili kriminalci i izdajnik koga su ubile patriote, jer se on zapravo veoma zalagao za interese nacionalne politike.
Poslednji intervju pokojnog premijera Zorana Đinđića mnogi uzimaju kao dokaz njegove odgovorne nacionalne politike prema Kosovu i Metohiji. Nekoliko nedelja pre ubistva Zoran Đinđić je pokušao da pokrene međunarodnu debatu o statusu Kosova i Metohije i o zaštiti državnih interesa Srbije na toj teritoriji. Zapad koji je do tada podržavao njegovu reformsku politiku nije imao razumevanja za ovaj njegov politički zaokret. Da li je ovaj potez Zorana Đinđića doveo do ugrožavanja njegove lične bezbednosti upitali smo nekadašnjeg šefa premijerovog obezbeđenja Milana Veruovića.
Zbog organizovanja ubistva Zorana Đinđića na 40 godina zatvora osuđen je bivši komandant Jedinice za specijalne operacije „Crvenih beretki“ Milorad Ulemek. Na istu kaznu osuđen je i Zvezdan Jovanović, neposredni izvršilac ubistva i bivši Ulemekov zamenik. Ipak, politička pozadina ubistva Zorana Đinđića još nije otkrivena. Zoran Đinđić je bio prvi premijer Srbije posle pada režima Slobodana Miloševića 2000. godine i dolaska na vlast Demokratske opozicije Srbije. Vlada na čijem je čelu bio Đinđić, izabrana je 25. januara 2001. godine. Za vreme njegovog mandata pokrenut je proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi. Pored toga, u periodu pre ubistva premijera Đinđića sve češće su se mogli čuti njegovi stavovi koji se zalažu za nacionalne interese, pre svega za rešavanje pitanja Kosova i Metohije. Milan Veruović, nekadašnji šef obezbeđenja premijera Zorana Đinđića smatra da je to jedan od razloga koji je ugrozio život pokojnog premijera jer je Đinđić insistirao na poštovanju međunarodnih rezolucija i ukazivao na mogućnosti presedana u rešavanju kosovskog pitanja.
