Negativni trend rasta cena goriva po poljoprivrednike će se verovatno nastaviti, a prosečna potrošnja goriva oko setve iznosi 35-45 litara po hektaru. To će vrlo verovatno dovesti do toga da ratari smanje broj operacija u proizvodnji kako bi smanjili utrošak goriva.
Proteklu korona-godinu je obeležio visok rast cena gasnog uljnog goriva koje preovlađuje kod poljoprivrednih mašina, da bi u maju-junu, ona pala zbog manje potražnje drugih potrošača. Ipak, od juna je nafta opet blago rasla da bi do kraja godine dostigla nivo od oko 140, a sada, pred samu setvu imamo cenu od preko 150 dinara po litru naftnih derivata. Negativni trend rasta cena goriva po poljoprivrednike će se verovatno nastaviti. Prosečna potrošnja goriva oko setve iznosi oko 35-45 litara po hektaru. Kako su subvencije na gorivo ukinute, mi se brzo približavamo prošlogodišnjim vrlo visokim cenama goriva što će vrlo verovatno dovesti do toga da ratari smanje broj operacija u proizvodnji kako bi se smanjila cena utroška goriva. Rast cene nafte podstaknut je očekivanjima trgovaca da će u narednom periodu biti povećana potrošnja, kao posledica oživljavanja ekonomskih aktivnosti i generalno povećanja mobilnosti. Ova procena je doprinela povećanju potražnje, koju s druge strane nije pratio i rast proizvodnje sirove nafte.
Cene goriva u Srbiji su postepeno počele da rastu pre otprilike tri meseca i poskupljenje je u najvećoj meri bilo odraz upravo rasta cene nafte. Prosečna cena litre benzina od 30. oktobra je povećana za oko 10 dinara, dizela za 12, a TNG-autogasa za oko devet dinara. U pitanju je povećanje od osam do 12 procenata, dok je sirova nafta u tom periodu poskupela za više od 80 odsto. Od 15. februara se primenjuju novi veći nominalni iznosi akciza na derivate nafte, tako da su troškovi proizvođača i uvoznika od tog dana povećani za oko jedan dinar, što se pre ili kasnije, kao rast bilo kog drugog troška, odražava i na cene goriva.
