U Udruženju roditelja nestalih beba Vojvodine smatraju da su oni koji su krali bebe iz porodilišta još uvek živi i da uživaju veliki ugled u društvu te da su iz tog razloga nedodirljivi pred zakonom. Članovi ovog udruženja postavljaju pitanje zašto aktuelna politika beži od ove teme i zašto se ona prebacuje kao vruć krompir sa vlasti na vlast.
Roditelji otete dece izgubili su poverenje u institucije jer procesi koji su pokrenuti pred domaćim pravosudjem najčešće budu proglašeni zastarelim. Ana Pejić je majka koja od 2015. godine traži svoje dete i koja neumorno ispituje šta se dešava sa decom koja su u Srbiji zavedena kao nestala ili umrla, a zapravo su usvojenici u inostranstvo i odgajani uz takozvane papirološke roditelje. Zamolili smo Anu Pejić da nam odgovori na pitanje šta je poruka protesta koje organizuju roditelji kojima su bebe otete.
Ana Pejić je majka koja od 2015. godine traži svoje dete za koje sumnja da joj je oteto posle porođaja. Zajedno sa drugim roditeljima koji imaju isti problem i koji su okupljeni u Udruženje roditelja nestalih beba Vojvodine, čiji je ona predsednik, apeluju na nadležne institucije da se uključe u rešavanje ovog problema koji postoji od četrdesetih godina prošlog veka. Za razliku od drugih država koje istražuju i rešavaju krivična dela učinjena pre pedeset, pa i sto godina, u Srbiji ne postoji dobra volja da se ,,bebi afera“ reši i da se počinioci dovedu pred sud pravde, a po rečima Ane Pejić, razlog za to je što su oni koji su učestvovali u krađi beba, ljudi koji uživaju veliki ugled u društvu i nedodirljivi su pred zakonima pravde. Udruženje roditelja nestalih beba Vojvodine tražiće od nadležnih institucija da se otvore tajni dosijei i dozvoli pristup dokumentima kako bi roditelji saznali šta se desilo sa njihovom decom, i da će, kako je rekla Ana, krenuti sa razotkrivanjem kompletne mreže ljudi koji su uključeni u ,,bebi aferu“. U Srbiji više od 2.000 roditelja, okupljenih u udruženjima, traži istinu o bebama rođenim pre dve, tri i više decenija, za koje im je u porodilištima rečeno da su umrle, u šta sumnjaju, jer mnogi od njih nikada nisu dobili ni tela dece, ni prateću dokumentaciju.
