Na srpskom tržištu cene ratarskih kultura obaraju rekorde, a visoke su i dalje i na globalnom nivou. I za trgovce i za upućene u svetska i domaća dešavanja ovih dana iznenađenje je suncokret koji je za terminsku prodaju prestigao 400 evra po toni a očekuje se da će još ići naviše.
Cene ratarskih kultura obaraju rekorde. Soja beleži najviše cene u proteklih nekoliko godina. Na Produktnoj berzi u Novom Sadu prošle nedelje dostigla je 66,5 dinara po kilogramu bez PDV-a i ponovila cenu iz marta 2012. godine koja se pamti kao veoma visoka. Soja jeste premašila 65 dinara po kilogramu ali su ostale minimalne količine kojima se retko trguje i zato dostiže tu cenu. Ovih dana na tržištu je najzanimljivije kretanje cene suncokreta koja je oko 400 evra za tonu u terminskoj prodaji, kao i kretanje cene pšenice koja sad može da se terminski ugovori po 170 dinara za tonu u luci. Ratarima se preporučuje da seju suncokret i soju više nego lane jer će, na osnovu tržišnih kretanja, uljarice na jesen imati dobru cenu.
Stručnjaci ocenjuju da je značajan generator, možda ne i presudan, koji je cene pomerio naviše psihologija prouzrokovana korona krizom. Prema njihovim rečima ona je dovela do toga da se i dalje ne zna kada će rast cena stati niti kako će se države ponašati. Prve reakcije zemalja na krizu izazvanu virusom korona bile su mere ograničenja i zabrane izvoza, odnosno uvozno-izvozne takse. Za godinu dana kukuruz je porastao 40 odsto, soja možda i više. Cene su na maksimumu, ali stručnjaci ipak ne očekuju da će se ponoviti scenario iz 2012 godine. Ovo sada već dugo traje, očekivalo se da će u nekom trenutku rast stati, ali imamo druačiju situaciju. Čitava situacija prouzrokovana korona krizom je generalno poremetila percepciju tražnje, kompletna prisihologija tržišta se promenila i sve je otišlo na viši nivo. Nije bilo toliko tih fundamentalnih, suštinskih razloga da cene budu tako visoke, a da iza sebe nemaju neki generator, neki faktor koji će to da gura naviše. Kriza je proizvela strah od neizvesnosti, šta će biti, koliko će to trajati, kako će uticati na svetsku ekonomiju, a sve zemlje uvoznice su postale nerzvoznije na tržištu.
S druge strane, kukuruz i soja su na petogodišnjem minimumu kada je reč o zalihama u odnosu na potrošnju. To je ozbiljna stvar koja je uticala na to da kukuruz i soja budu na svetskom tržištu cenovno tako visoko. Trenutno ovo što se dešava na tržištu soje – cena od oko 66 dinara bez poreza, podstaknuto je malo i lošijim prinosom u Agrentini, to jest lošim vremenskim uslovima. Verovatno će i Brazil podbaciti u prinosima pa to još podstrekava rast soje. S druge strane, bez obzira na prognoze FAO i USAID da bi kukuruz ove godine trebalo da zauzme i veće površine, ne može se petogodišnja devastacija zaliha jednom dobrom godinom ispeglati. Kukuruz je uhvatio zalet i premašio pšenicu, što je neubičajeno. Naime, kukuruz je preko 23 dinara, a pšenica 22,80. Ipak, kukuruz neće dati da pšenica padne, ona će u relativnim odnosima biti gubitnik u odnosu na žuto zrno. Ali, kada kukuruz tako skače onda će pšenica, i ona za ljudsku ishranu, u jednom momentu otići za stočnu hramu jer tada postaje konkurentnija na tržištu stočne hrane od kukuruza. Tako da koliko god kukuruz da ide gore pšenica ne bi trebalo da pada ali u tim relativnim odnosima biće nešto malo ispod kukuruza.
