Ruski dobrovoljac Albert Andijev, koji se u redovima Vojske Jugoslavije borio na Kosovu i Metohiji tokom 1999. godine sahranjen je danas uz najviše vojne počasti na Centralnom groblju u Beogradu. Veliki broj ljudi je odao poslednju počast velikom heroju. Na mesto večnog počinka, sanduk sa Andrejevim telom preneli su njegovi saborci ratni veterani.
Na Centralnom groblju u Beogradu danas je, uz najviše vojne počasti, sahranjen Albert Ahsarbekovič Andijev, ruski dobrovoljac koji je učestvovao u odbrani Srbije od NATO agresije 1999. godine na Kosovu i Metohiji. Pored sina Lazara i članova porodice, legendarnog Rusa su na poslednji počinak ispratili i njegovi ratni saborci i staršenine iz herojske 549. motorizovane brigade iz Prizrena, koja je tada bila pod komandom generala Božidara Delića. Jedan od Albertovih starešina iz tog vremena, brigadni general u penziji Stojan Konjikovac se biranim rečima oprostio od svog saborca.
Kovčeg sa telom Alberta Andijeva u Hramu Rođenja Svetog Jovana Krstitelja čuvali su njegovi saborci. Na kovčegu je bilo izloženo ordenje. Opelo Andijevu su služili srpski i ruski sveštenici, a prisutni su bili general Božidar Delić, državni sekretar Ministarstva za rad Miodrag Kapor i direktor Ruskog doma Evgenij Baranov. Prilikom spuštanja kovčega, sviran je „Vidovdan“, a zastava kojom je bio prekriven predata je njegovoj supruzi.
Albert Andijev je rođen 3. decembra 1970. godine u mestu Eljhotovo, na Vladikavkazu u Severnoj Osetiji, u Ruskoj Federaciji. Potiče iz ugledne, patriotske porodice koja je poznata po rvačkim šampionima, a i sam je bio uspešan u tom sportu. Kada je 1999. godine počela NATO agresija na Srbiju, spakovao se i vozom došao u Beograd 28. marta. Od 12. do 23. aprila 1999. godine, rame uz rame sa pripadnicima 72. specijalne brigade, branio je Košare i borio se protiv desetostruko jačeg neprijatelja. Nakon toga, Albert je stigao u herojsku 549. Motorizovanu brigadu Prištinskog korpusa. Bio je elitni profesionalac, neustrašiv i prekaljeni borac, čovek od poverenja, nadasve hrabar, spreman na svaku žrtvu za svoje drugove i jedinicu. U jednoj visoko rizičnoj antiterorističkoj akciji 5. maja, u selu Budakovo, kod Suve Reke, ranjen je u ruku i izgubio je desno oko. Govorio je uvek: „Nisam ja izgubio oko, ja sam ga ostavio tamo i kada svi razlozi nestanu imam makar taj jedan razlog da se vratim na sveto Kosovo i Metohiju i potražim svoje oko“. Akademija Vidovdanskih vitezova srpskih, dodelila Albertu statuu srpskog viteza 2019. godine, nosilac je spomenice 20 godina od NATO agresije, spomenice sa mačem. Za zasluge u borbi nagrađen je pištoljem 1999. godine.
Albert Andijev je preminuo 14. marta u kovid bolnici u Batajnici od posledica zaraze virusom korona, a iza sebe je ostavio suprugu Ivanu i sina Lazara.