Milan Veruović, nekadašnji prvi pratilac premijera Zorana Đinđića, rekao je da je u knjizi „Treći metak“ objavljen deo političke pozadine ubistva nekadašnjeg premijera, kao i da su u organizaciji likvidacije učestvovale strane obaveštajne službe.
Atentati na visoke državne funkcionere obično nisu plod zavere užeg kruga ljudi, pogotovo ne pojedinaca iz kriminalnog miljea. Svaki atentat ima političku pozadinu i plod je saradnje različitih centara moći koji donose zajedničku odluku da se žrtva likvidira. Kada je reč o ubistvu Zorana Đinđića često je isticana uloga stranih obaveštajnih službi koje su ili učestvovale ili prećutno dozvolile da se izvrši atentat na pokojnog premijera. Da li postoje dokazi o umešanosti stranih obaveštajnih službi u organizaciji atentata na premijera Zorana Đinđića upitali smo njegovog nekadašnjeg prvog pratioca Milana Veruovića.
Iako je od ubistva nekadašnjeg predsednika Vlade Zorana Đinđića prošlo 18 godina, politička pozadina ovog atentata nikada nije rasvetljena do kraja, jer za to nijedna vlast od tada do danas nije imala hrabrosti, ali ni volje. Nedostatak političke volje najjasnije se vidi u tome što sve vlade od 2008, odbijaju da skinu oznaku tajnosti sa dokumenata i svedočenja na osnovu kojih je napisan izveštaj Koraćeve komisije za ispitivanje sistema obezbeđenja predsednika Vlade Republike Srbije, dr Zorana Đinđića. U knjizi „Treći metak“ navedeno je da zvanična istina o ubistvu premijera Zorana Đinđića ne počiva ni na materijalnim dokazima niti na svedočenjima očevidaca, već je iskonstruisana na neodrživim veštačenjima i brižljivo izatkanoj mreži priznanja i saradničkih svedočenja od kojih ni jedna ni druga ne mogu da opstanu u sudaru sa neporecivim činjenicama. Zašto neke od tih činjenica još uvek stoje pod velom tajne. Ko je sve mogao imati ulogu u organizaciji ubistva, objasnio je Milan Veruović, nekadašnji šef obezbeđenja premijera, rekavši da bez učešća stranih obaveštajnih službi to ubistvo ne bi bilo moguće. On je dodao i da je nemački Institut za balistiku iz Visbadena učestvovao u potvrdi presude koja nije dala adekvatan odgovor na pitanje ubistva.
