Osvrćući se na društveni, ekonomski i kulturni razvoj Vojvodine, Milivoj Bešlin, istoričar, naglasio je da je Vojvodina sa sticanjem veće autonomnosti vrlo brzo napredovala, te da je ona već od ’68. do ’71-72. godine 20. veka prevazišla prosečan stepen razvijenosti Srbije, ali i cele Jugoslavije.
Vojvodina je nekada bila lokomotiva Srbije. U nekadašnjoj socijalističkoj Jugoslaviji Vojvodina je predstavljala jedan od najrazvijenijih regiona. Analitičari navode da je od 1974.godine Vojvodina bila konstitutivni deo federacije i da je imala sopstvenu zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast što je bio dokaz visokog stepena njene autonomije. Promenom Ustava 1989. godine ovaj stepen autonomije značajno je smanjen, pa je i privredna i ekonomska razvijenost Vojvodine značajno opala. Zamolili smo istoričara Milivoja Bešlina da prokomentariše tezu da nivo razvijenosti jednog regiona direktno zavisi od stepena njegove političke autonomnosti.
Koristeći jednu od omiljenih metafora „lokomotiva Srbije“, srpski političari su često govorili o značaju Vojvodine, tj. o mogućnosti da ova pokrajina približi Srbiju Evropi. Ipak, čini se da je Vojvodina svojom privredom itekako platila političke greške tokom devedesetih godina. Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava, u intervjuu za list „Danas“, izjavila je da sve veća centralizacija u Srbiji ima negativne posledice po sve delove zemlje, a naročito po Vojvodinu. S tim u vezi, Milivoj Bešlin još jednom je ukazao na rapidan razvoj Vojvodine u periodu kada joj je bio povećan stepen autonomije i nadležnosti, te naglasio da se ona krajem devedesetih godina čak izjednačila sa razvijenošću Hrvatske i težila ka slovenačkom stepenu razvijenosti, koji ipak nije dostigla. Sonja Biserko je u pomenutom intervjuu dodala da Vojvodina ima i istorijsko iskustvo pripadanja Evropi i da kao takva treba da teži ulasku u Evropsku uniju.
