Srpska pravoslavna crkva slavi danas Blagovesti, praznik posvećen saznanju device Marije da će roditi spasitelja ljudskog roda.
Blagovesti spadaju u Bogorodičine praznike, i praznuju se od prvih dana hrišćanske propovedi. Blagovesti se slave uvek 7. aprila, devet meseci pre Božića – Hristovog rođenja. Prema crkvenom predanju, kada je Marija napunila 15 godina, nakon 11 godina služenja u jerusalimskom hramu, sveštenici su joj saopštili da po zakonu ne može da ostane tu, već da treba da stupi u brak. Iznenađena, Marija im je odgovorila da se posvetila Bogu i da želi da ostane devojka do smrti. Tada je prvosveštenik Zaharija, otac Jovana Krstitelja, okupio 12 ljudi iz plemena Davidova kako bi jednom od njih uručio Mariju na čuvanje. I tako je poverena na staranje pravednom Josifu, koji je tada imao 84 godine. Pola godine pošto je prvosvešteniku Zahariji projavio da će u dubokoj starosti dobiti sina koji će biti Gospodnji Preteča (Jovan Krstitelj), isti arhanđeo Gavrilo javio se devici Mariji u Nazaretu. Prema Jevanđelju, arhangel Gavrilo se javio devici Mariji obasjan arhangelskom svetlošću, kada je ona držala otvorenu knjigu proroka Isajije i razmišljala o njegovom proročanstvu, i saopštio joj da će roditi sina Božijeg. Rečima arhangela Gavrila „Raduj se, blagodatna. Gospod je s tobom“, otvara se istorija Novog Zaveta i počinje preobražaj čovečanstva.
Za Blagovesti se vezuju i radosni narodni običaji i oni zaštitnički. Naši stari su govorili da se na Blagovesti završava zima. Pošto je praznik Bogorodičin, znači ženski, mnoge se žene na današnji dan mole Bogorodici za potomstvo. To je povezano i sa razmnožavanjem u prirodi jer od Blagovesti kreće setva jarih žita, a veruje se i da je današnji dan srećan za kalemljenje voća. Još jedan običaj vezan za ovaj praznik je „ranilo“ – kada se ustaje ranom zorom a dan započne pesmom, najbolje devojaka, koje sakupljaju grane od kojih se pali vatra. Vatra ima iskonsku zaštitničku ulogu, između ostalih štiti od zmija i gmizavaca, koji se prema verovanju na Blagovesti bude iz zimskog sna. Na ovaj dan čiste se kuća, dvorište, štale, a svo đubre se obavezno iznosi iz kuće i spaljuje. Uz vatru se potom vesele i žene i muškarci, i mladi i stari i onda se ta vatra preskače. Onaj ko preskoči vatru zaštićen je od zmija. Strah od zmija je veliki, toliki da na današnji dan ne valja čak ni pričati o zmijama. U nekim krajevima Srbije upražnjavalo se da deca idu oko kuće, lupaju u gvozdene predmete i viču „Bežite zmije i gušteri“. Takođe, postoji i verovanje da se žene na današnji dan ne češljaju, a valjalo bi se umiti u reci ili na nekom izvoru. Na Blagovesti, je dobro započeti neki veći posao ili doneti neku veću ili čak životnu odluku. I Blagovesti, kao i neki drugi praznici, „ukazuju“ kakva će godina biti. Ako je nebo vedro – biće godina rodna, a ljudi zdravi. Takođe, i jesen će biti pozna.
