U proteklih 10 meseci rada Pogona za prikupljanje i plasman meda pčelara Saveza pčelarskih organizacija Srbije, na terenu je utvrđen izvestan broj nepravilnih načina čuvanja meda u skladištima pčelara, što je skoro redovno rezultovalo time da med izgubi svojstva koja su jako bitna za njegov plasman.
Kupci meda su, naravno, jako zahtevni, i iako zakon dozvoljava da HMF radi plasmana meda na rafovima maloprodajnih objekata bude do 40 mg/kg, a dijastaza ne manje od 8 jedinica, kada kupuju od pčelara iz Saveza pčelarskih organizacija Srbije i pošteno plaćaju, traže mnogo strože standarde, zato što kasnije taj vrhunski med često homogenizuju sa nekim drugim medovima, te ga greju i samim tim dodatno kvare navedene parametre, ali i kad ga ne mešaju takav može duže da stoji na rafovima prodavnica, pa zato od zahtevaju recimo da HMF bude maksimalno 8 mg/kg, a dijastaza ne manje od 10-12 jedinica. Pošto su pčelari često prinuđeni da med čuvaju kroz malo duži vremenski period, čekajući bolju cenu na tržištu, treba da znaju kako da ga maksimalno sačuvaju pre svega od temperature koja najviše remeti navedena dva ključna parametra kvaliteta meda. I svetlost je bitan faktor koji može da poremeti kvalitet meda, ali je med od svetlosti uvek obezbeđen samim tim što je uskladišten u buradima od materijala nepropusnog za svetlost, jedino je med na rafovima polica u trgovinama izložen svetlosti, te zato na rafovima brže izgubi kvalitet, nego dok je u buradima. Temperatura, bilo koja, remeti kvalitet meda, odnosno utiče na podizanje nivoa HMF i spuštanje dijastaze. Znači, čak i da med čuvate na samo 0 (nula) stepeni, biće podizanja nivoa HMF i spuštanja dijastaze kroz vreme, ali je taj proces na tako niskoj temperaturi jako spor i praktično skoro da ne može da se primeti u vremenskom rasponu u kome se med prosečno čuva. Ali, ako je temperatura 20, 30, ili više stepeni, proces se znatno ubrzava. Zato je bitno da pčelari koji se odluče da med čuvaju malo duže, to čine u adekvatnim uslovima. Generalno, što je temperatura niža u skladištu, to će med duže zadržati svoja svojstva, tako je savet da temperatura bude što je niža moguća, ali svakako je dobro čuvati ga u uslovima prosečnih podrumskih temperatura, odnosno oko 12 stepeni Celzijusa.
Pošto je u toku registracija prostorija u domaćinstvu, trudite se da izaberete prostor koji je najhladniji mogući, jer je očigledno da će biti trenutaka kada ćete morati da se odlučite da čuvate med više meseci pre prodaje, možda i godinu i više, a da ne dođe do njegovog znatnijeg oštećenja.
Kada se med izvrca iz košnica, HMF je najčešće ispod 1 mg/kg, a dijastaza obično 15-25, neretko i preko 30 jedinica. Tu vrednost meda treba što duže sačuvati. Sve je to itekako bitno i sa aspekta potrošača meda. Dijastaza je mera postojanja enzima koje pčela ugrađuje u med. To je najveće bogatstvo meda u ishrani ljudi, i pre svega od tih enzima, prema svim naučnim istraživanjima, potiče najveći deo onog blagotvornog dejstva koji med ima na ljudski organizam. Pravilnim skladištenjem meda pčelari čine dobro i potrošačima i sebi, jer održavaju nivo efekta meda na ljudski organizam kroz duži vremenski period.
