Ministar finansija Siniša Mali poručio je danas da se rebalans budžeta za 2021. godinu sprovodi kako bismo nastavili borbu protiv aktuelne pandemije, ali i nastavili razvoj privrede i rast životnog standarda građana, uz ulaganje u kapitalne investicije.
Ministar finansija u Vladi Republike Srbije Siniša Mali je, obrazlažući u parlamentu Predlog rebalansa budžeta za 2021. godinu, istakao da se ovaj rebalans radi iz tri razloga – radi nastavka realizacije trećeg paketa mera pomoći građanima i privredi, realizacije plana „Srbija 2025“ i borbe protiv koronavirusa. Ministar je podsetio na to da je treći paket mera pomoći građanima i privredi vredan 257 milijardi dinara i da je država prošle godine realizovala dva paketa mera pomoći. On je napomenuo da je ukupna vrednost ta tri paketa osam milijardi evra, i ukazao na to da je država odlučila da preuzme najveći teret krize kako bi sačuvala proizvodne kapacitete i radna mesta. Kada je reč o planu „Srbija 2025“, Mali je podvukao da je ovaj program vredan 14 milijardi evra i da je to novac za kapitalne investicije. Prema njegovim rečima, rebalansom budžeta je do sada izdvojeno najviše sredstava za kapitalne investicije, a na nivou opšte države to iznosi 7,2 odsto BDP-a. Mali je naglasio i da država nastavlja snažnu borbu protiv pandemije i da je rebalansom izdvojen novac za nabavku novih doza vakcina, ali i za ulaganje u zdravstvenu infrastrukturu, kao što je izgradnja nove kovid bolnice u Novom Sadu i nove fabrike vakcina.
Ministar je objasnio da u budžetu ima novca i za izgradnju četiri nova auto-puta, tako da će do kraja godine osam auto-puteva biti u izgradnji. Za ekologiju je povećan budžet za 50 odsto, a 3,4 milijarde evra su investicije u narednim godinama za kanalizacionu mrežu i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u lokalnim samoupravama. Prema njegovim rečima, za poljoprivredu su povećani budžetski rashodi za 5,5 milijardi dinara, tako da se približavamo cilju da ukupna izdvajanja za tu privrednu granu budu pet odsto budžeta. Takođe, kako je istakao, za dodatne vaučere će biti izdvojeno 100 milijardi dinara, a za filmsku industriju još 300 milijardi dinara. Mali je ocenio da, i pored povećanih troškova budžeta, javni dug ove godine neće premašiti 60 odsto BDP-a, ukazavši na to da su u ovoj godini izuzetno dobri ekonomski pokazatelji uprkos pandemiji, i da budžetski deficit u prvom kvartalu, umesto planiranih 80,9 milijardi dinara, iznosi 23,5 milijardi. Iako je bilo planirano da u prvom kvaratalu pad BDP-a bude 1,3 odsto, on je iznosio 0,5 odsto, rekao je ministar, navodeći da je Srbija jedna od retkih zemalja koja i u vreme pandemije ulaže novac u povećanje plata u javnom sektoru i penzija.
Predlogom rebalansa budžeta predviđeni su ukupni prihodi od 1.356,2 milijarde dinara, što je za 19,9 milijardi dinara više nego što je bilo planirano originalnim budžetom za ovu godinu. Rashodi budžeta su povećani za 253,6 milijardi dinara, na 1.768,4 milijardi, tako da će deficit iznositi 381,7 milijardi dinara, što je 6,9 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), umesto ranije planiranih tri odsto.